Поглед из мог многоугла.....Политика и политиканство, лоповлуци и марифетлуци...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

О политици, фудбалу и о климатским промјенама сви се разумију или тачније – сви све знају и нуде своја рјешења за спас. Међутим, нико не пружа руку спаса дављенику. Напротив, дављеника сви гурају још више и многи ликују да дављеник што прије потоне, рачунајући да ће без "дављеника” лакше ићи у будућност. Међутим, многи заборављају да будућност нестаје са дављеником у тамним дубинама огромног понора.

Многи политичари расправљају о судбини троглаве аждаје и такве заједнице. Томе је најсличнија Босна и Херцеговина. Свака глава те заједнице води својеглаву политику док желудци обесправљеног и осиромашеног народа не престају да крче.

Гдје ће БиХ? Гдје смо пошли? Хоћемо ли у Европу? Хоћемо ли са Русијом? Хоћемо ли у Џамахирију?

Хоћемо ли у првобитну заједницу или на планету мајмуна на којој не успијевају увозне банане, него ћемо остати на својој земљи гдје успијевају наше домаће шљиве, јабуке, крушке, а по негдје у медитеранским крајевима успијева и грожђе.

Много је људи који су заинтересовани за многе ствари, али углавном за оне небитне. Међутим, живот је сасвим нешто друго и мед од домаћих незатрованих пчела је здрав и љековит. Али, најопаснији су они који су лизали прсте дубоко стављене у мед и није им било важно каквог је квалитета. Њима је било, а и сад је тако у многим сферама живота, важно да замеде своје велике апетите за пљачком и за личним богаћењем. 

Зна се да увијек постоје незајежљиви лопови који “устрепталог срца” никада неће вратити дио плијена који су покрали.

Лопови ће увијек потенцирати своју такозвану доброту и са ореолом јуначког поноса настојаће лажно да стану у одбрану људског достојанства сваког униженог човјека.

У прашуми се нико није снашао. Џунгла је елдорадо за сва зла и за пустошења ионако обесправљеног и опљачканог народа. У џунгли нико никада није могао да заведе ред. Сви они који би и покушали знају да зечеви први страдају, али ко им је крив најлакше је рећи. Јер зечеви се боје и своје сјенке. Чак ни обилне привилегије не чине људе људима, већ такве грамзивце и лопове чине само ЛОПОВИ. 

Под плаштом такозване велике мудрости и светачко-филозофске мисли и разних аналитичара опште праксе све се датно усложњава. Јер, ти аналитичари су обични смутљивци који само покушавају да анализирају прошло стање, при том не нудећи никаква рјешења. Прошлост многи памте и за то им нису потребни самозвани аналитичари који су преплавили медијски ионако загушени простор. У оптицају су стални ликови који сипају од идеја и памети (!).

Народ најмање занима ко ће му ионако папрено јело додатно забиберити, под условом, ако још увијек има шта да једе, а таквих је много. Много је богатог и честитог народа постало сиротиња. Зашто? Па зато што је лоповска елита опустошила и пљачкала све редом. А то су могли, јер су стратегијски добро наступали и били су добро распоређени. Знали су то добро.

Данас зна и народ о чему се ради.

Али нико од тог сазнања нема користи...

На крају, могало би се закључити да је корист у бескорисности.