Прохор
Пчињски (почетак 11. века - 14. септембар
1067) православни пустињак и светац, један
од првих следбеника Светог Јована
Рилског.
Рођен
у првој половини 11. века од побожних
родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег
поља. По Житију, Прохор је рано изучио
књижне мудрости и у свему био бољи од
својих вршњака. У духовном усхићењу он
одлази у пештеру Нагоричинску (источно
од Куманова), близу данашњег манастира
Старо Нагоричино, где среће ловца
Диогена. Прохор му прорече да ће постати
цар и рече му: сети се и мене кад постанеш
цар. То се и обистинило - Диоген поста
византијски владар Роман IV Диоген
(1067-1071). Житије даље казује да се
пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет
година у планини Козјак (јужно од Врања),
у једној малој пећини.
Ту
се и престави после шездесет и две године
испосничког живота.
После
тридесет година преподобни Прохор се
у сну јави цару Диогену и опомену га
речима: „Зашто, Диогене, заборави своје
пређашње хаљине и мене старца? Постарај
се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара
обузе страх и са патријархом и пратњом
пође у Жеглиговски крај у Нагоричино
да тражи старца Прохора.
Пошто
га ту не нађе, пређе у планину Козјак.
После много дана тражења пронађоше
пећину и у њој мошти преподобног Прохора.
На том месту цар подиже цркву у славу
Светога апостола Луке, а десно од реке
Пчиње сагради храм посвећен преподобном
Прохору. У томе храму, са десне стране
олтара, положише свете мошти Преподобнога;
из њих потече свето миро. Део моштију
цар је однео у Цариград, један део доспео
је доцније у Љубостињу, а остали део и
данас се налази у манастиру Светог
Прохора Пчињског под планином Козјак.
О
преподобном Прохору Пчињском, чије
мошти и данас почивају у његовом манастиру
и точе миро, сачувана су многа писана
сведочанства, посебно о његовим
чудотворним моштима. Православна црква
овога свеца слави 1. новембра.
