Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Нико неће избјећ' небеске висине ...
Нема дана кад не горе свијеће
Нема српске куће гдје су сви на броју.
Има плача, ал' има и пјесме
Живот не см'е стати на раскршћу.
Кандила се пале више него сијалице
Пламен иде високо на небо.
Да обасја душе наших драгих
У вјечноме Царству небескоме ...
Све се мање рађа српске дјеце
Старост стиже а да нисмо свјесни.
Пуста села остадоше празна
Ко ће градит' нашу отаџбину.
Анђели су раширили крила
Да пригрле уморене душе.
Сви чекамо дане који иду
Нико неће избјећ' небеске висине ...
