Пише: Славко Јовичић Славуј
НАПОМЕНА: Ову
фотомонтажу, стављањем моје главе на
слику славног сликара Уроша Предића
- Косовка дјевојка - неки ЛАКРДИЈАШ из
сарајевских новина је исмијавао моје
патње у муслиманским логорима које су
трајале 1334 дана или 44 мјесеца
стравичних мучења и злостављања.
Свакоме нека иде на његову савјест и гријех који носи.
стравичних мучења и злостављања.
Свакоме нека иде на његову савјест и гријех који носи.
Енергија
која се ствара у сваком човјеку је
највећа снага и њено
емитовање и позитивно
дјеловање је много корисније и веће ако
су позитивне мисли учесталије и ако се
чешће понављају.
А управо снага тих мисли и ријечи је највеће охрабрење и најјача је погонска снага, која се успјешно супротставља недаћама и многим негативним силама, које сламају човјечији организам.
Једноставно речено, уз помоћ позитивних мисли свјесним бомбардовањем треба се утицати на негативну енергију и та негативна енергија на крају мора и да изгуби.
А управо снага тих мисли и ријечи је највеће охрабрење и најјача је погонска снага, која се успјешно супротставља недаћама и многим негативним силама, које сламају човјечији организам.
Једноставно речено, уз помоћ позитивних мисли свјесним бомбардовањем треба се утицати на негативну енергију и та негативна енергија на крају мора и да изгуби.
У муслиманским концентрационим логорима у току несрећног рата био сам 44 мјесеца, док је сам рат трајао 42 (!). На најстравичније начине које људски ум не може да схвати био сам мучен и злостављан.
Као
посљедица свега остали су тешки физички
здравствени проблеми са којима се
свакодневно борим.
Међутим, и у таквим незамисливим условима, успио сам да побиједим многе тешкоће. Остао сам при здравој памети и невјероватном снагом ума успијевам да се одржавам, јер је човјчији ум најјаче оружје, које се може искористити у многим тешким ситуацијама и у различитим облицима исцјељења душе, односно савлађивања многих облика тешких несрећа.
Истовремено, треба знати да не постоји начин да неко други од било кога „преузме или да отме позитивну енергију“, коју сваки човјек треба да ствара у својој глави као најјачи одбрамбени механизам.
Човјек прво мора у себи да побиједи сваки страх, јер страх највише утиче на слабљење позитивних електрона и енергије, а самим тиме и слабљење одбрамбених механизама.
Након страха долазе и сљедеће пратеће врло негативне манифестације, које слабе одбрамбену снагу организма. А то су, прије свега, злурадост, неповјерење, љубомора, колебљивост и несналажење у свакодневним животним ситуацијама. Дакако, такве ситуације не могу се предвидјети.
Али и кад се деси нешто лоше и обесхрабрујуће то треба задржати на том нивоу, а онда јаким силама и снагом властите воље чак и такве, наизглед, тешке ситуације могу се побиједити.
На крају, као наравоученије увијек треба да буде позитиван и мобилизирајући мотив, а он је – НИКАД СЕ НЕ ТРЕБА ПРЕДАВАТИ!
Позитивном енергијом и добрим мислима према сваком човјеку могуће је да се оствари и оно што за многе, изгледа, неизводљиво.
Међутим, и у таквим незамисливим условима, успио сам да побиједим многе тешкоће. Остао сам при здравој памети и невјероватном снагом ума успијевам да се одржавам, јер је човјчији ум најјаче оружје, које се може искористити у многим тешким ситуацијама и у различитим облицима исцјељења душе, односно савлађивања многих облика тешких несрећа.
Истовремено, треба знати да не постоји начин да неко други од било кога „преузме или да отме позитивну енергију“, коју сваки човјек треба да ствара у својој глави као најјачи одбрамбени механизам.
Човјек прво мора у себи да побиједи сваки страх, јер страх највише утиче на слабљење позитивних електрона и енергије, а самим тиме и слабљење одбрамбених механизама.
Након страха долазе и сљедеће пратеће врло негативне манифестације, које слабе одбрамбену снагу организма. А то су, прије свега, злурадост, неповјерење, љубомора, колебљивост и несналажење у свакодневним животним ситуацијама. Дакако, такве ситуације не могу се предвидјети.
Али и кад се деси нешто лоше и обесхрабрујуће то треба задржати на том нивоу, а онда јаким силама и снагом властите воље чак и такве, наизглед, тешке ситуације могу се побиједити.
На крају, као наравоученије увијек треба да буде позитиван и мобилизирајући мотив, а он је – НИКАД СЕ НЕ ТРЕБА ПРЕДАВАТИ!
Позитивном енергијом и добрим мислима према сваком човјеку могуће је да се оствари и оно што за многе, изгледа, неизводљиво.
У
глави се мора имати само онај мобилизирајући
фактор, а он је
-
МОРА СЕ ДАЉЕ И САМО НАПРИЈЕД!
