На
данашњи дан, 17. септембра умрла је
једна
од најистакнутијих умјетника Србије у 20. вијеку
ЉУБИЦА
МАРИЋ
Пребогата је биографија ове
сјајне умјетнице и жене
Од
1911. године живела је у Београду, отац јој је погинуо у Другом балканском рату 1913.
године.
Виолину
је почела да учи од своје једанаесте
године, а убрзо потом је почела да се
бави композицијом.
Музичку
школу је завршила 1929. године у Београду,
дипломирала је два одсека, виолину и
композицију, и постала прва особа која
је дипломирала композицију у Србији.
Студије
музике је наставила у Прагу.1929.
године, на Мајсторској школи Прашког
конзерваторијума, где је учила композицију,
виолину, као и дириговање.
На
Прашком конзерваторијуму, на Мајсторској
школи за композицију у Прагу дипломирала
је 1932. године. Завршила је и студије
дириговања и тако постала једна од првих
жена диригената у Европи и прва жена
која је дириговала Симфонијским оркестром
Чешког радија.
За
време студија у Прагу она и њена мајка
Катарина су живеле у изнајмљеним собама
и становима, а издржавале се захваљујући
мајчином раду по кућама имућних прашких
породица. Убрзо после тога напустила
је Праг и уписала студије клавира на
Државном конзерваторијуму у Берлину.
Љубица
Марић се 1933. вратила у Београд, где се
бавила дириговањем. Затим се 1935. преселила
у Загреб, где је била и хапшена.
Следеће,
1936. године, преселила се поново у Праг
на специјалистичке студије на Одељењу
за микротоналну музику Државног
конзерваторијума. Ту се бавила
дириговањем. После тога се поново вратила
у Загреб, да би се у јесен 1938. дефинитивно
преселила у Београд.
У
периоду од 1938. до 1945. године била је
професор Музичке школе Станковић,
затим од 1945. до 1967. године доцент и
професор Музичке академије у Београду,
где је предавала теоријске предмете.
Од 1947. до 1953. била је секретар Удружења
композитора Србије.
Бавила
се дириговањем 1945. и 1946. на јавним студио
концертима радија у Београду.
