Церска
битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне
силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је
девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији
концентрисала своје три армије.
Од
30. јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага.
Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да
изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана
је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у
погледу правца наступања.
У
првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на
северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12. августа
накратко окупирале Шабац.
Српска
војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог
позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир
Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским
јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око
200 хиљада војника.
Блистава
српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране
било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра
стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност
брзог маневрисања наших трупа.
Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
