Као сваки добар српски домаћин пожељећу вам добро јутро.
Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ко говори истину. Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха.
Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи...Ипак мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет...све нам је толико познато (све што се дешава око нас), да би било просто непристојно да не дамо и неко наше виђење о свему.
Но, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до даљнег.
А не би тако требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек.
Крећемо ...
