понедељак, 30. јун 2014.

РАГБИСТИ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ОСВОЈИЛИ КУП СРБИЈЕ!

Београдски рагби клуб ЦРВЕНА ЗВЕЗДА тријумфовала је у финалу Купа Србије, које је одржано на Ади Циганлији, против екипе Победник Моцарта резултатом 23:18 (15:3). 

Црвено-бели су на тај начин први пут стигли до трофеја у петнаестици у најмасовнијем такмичењу од када је клуб понео име ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је тако прекинула доминацију Победник Моцарта,  и послије освојене шампионске титуле у рагбију 7 стигла до још једног пехара. 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ... ЗА СВА ВРЕМЕНА ТРАЈАЋЕ ДЈЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА!

30. јуна 1853. године умро је
славни српски пјесник БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

субота, 28. јун 2014.

Граничи се са невиђеном лудошћу и храброшћу...

Група одважних српских младића је истакла свој "билборд"  на цести поред некадашњег Музеја "Младе Босне", у Сарајеву, у близини Башћаршије...
/мјеста одакле је српски јунак ГАВРИЛО ПРИНЦИП усмртио аустријске колонизаторе/.

            Ту се виорила и српска тробојка...
             Слика нестварна и за памћење...

/Нажалост, у Сарајеву је остао да живи занемарљив број Срба.
И ови храбри момци стигли су из Републике Српске!/!

Видовдан у Сарајеву.
1914 - 2014

Путинови "Ноћни вукови" у посјети Андрићграду!

Група мотоциклиста чланова руског удружења „Ноћни вукови“, чији је почасни члан и предсједник Русије, Владимир Владимирович Путин, данас су посјетили Андрићград архитектонско чудо на обалама Дрине и Рзава.

Тридесетак бајкера чланова удружења „Ноћни вукови“ из Србије, Русије, Бјелорусије и Републике Српске кренула је на пропутовање до Солуна, поводом обиљежавања сто година од почетка Првог свјетског рата. Након посјете Андрићграду мотоциклисти настављају пут преко Србије и Македоније до Грчке, да би положили вијенце на српско војничко гробље у Солуну на Зејтинлику, гдје су сахрањене жртве погинуле у пробоју Солунског фронта у Првом свјетском рату.

Мотоклуб “Ноћни вукови” рођен је крајем 80-тих година на просторима СССР. Несумњиво је да је клуб основан на бунтовничким начелима, али се увек ослањао на православно корење и историју своје земље. Одгајили смо читаву генерацију младих људи, дајући им пример истрајности духа и националног поноса.

Обиљежавање Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске, и 100 година од почетка Првог свјетског рата почело је у Андрићграду.

Свечаност је почела Светом архијерском литургијом у храму Светог цара Лазара и косовских мученика, коју служи Његова светост патријарх српски Иринеј.

Патријарха Иринеја је на улазној капији Андрићграда, који ће данас бити и званично отворен, дочекао Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије, уз бројне архијереје.

Патријарх је, прошетавши Улицом Младе Босне кроз шпалир грађана, припадника Трећег пјешадијског пука Оружаних снага БиХ, чланова културно-уметничких друштава, свјештенства и монаштва, дошао до храма Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду.

Светој архијерејској литургији у препуној цркви присуствују принц Александар Карађорђевић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, академик Матија Бећковић и режисер Емир Кустурица.

Након Свете литургије,  патријарх Иринеј ће освештати храм Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду, те ће служити парастос свим изгинулим Србима од Косовског боја до данас.

У храму Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду, који је модификована копија манастира Високи Дечани, синоћ је постављен иконостас, рад вишеградског дуборесца Рајка Шиниковића, постављене су четири позлаћене иконе на олтару, међу којима је и икона Светог цара Лазара, те позлаћени крст од четири и по метра.
Град од камена – Андрићград, чији је идејни творац режисер Емир Кустурица, званично ће бити отворен данас у 16.30 часова, у присуству највиших званичника Републике Српске и Србије.

Свечани чин отварања града од камена обавиће предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Владе Србије Александар Вучић и идејни творац града Емир Кустурица.

Отварање АНДРИЋГРАДА у Вишеграду!


Поводом великог српског празника ВИДОВДАНА 
и стотину година од јуначког подвига ГАВРИЛА ПРИНЦИПА, 
данас се отвара цијели новоизграђени 
АНДРИЋГРАД у Вишеграду.

        На многаја љета за вјећност српског постојања!
А М И Н 

/НАПОМЕНА: Литија кроз АНДРИЋГРАД  


В И Д О В Д А Н - написао: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо заборавити
оно што је наше.
А наш је Видовдан. 

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор све српског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак цијелог човјечанства.

Зато Господе боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.

АМИН

Љета Господњег на Видовдан,
28. јуна 2014. године.

Славко Јовичић Славуј

ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН! Данас, /28. 06./ је Свети цар Лазар Хребељановић

Лазар Хребељановић је највероватније рођен 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Тај град је добио његов отац, Прибац Хребељановић од краља Душана Немањића као награду за службу на његовом двору. Историја за сада не зна како се звала мајка Лазара Хребељановића. Не зна се такође ни колико је тачно браће и сестара имао.
Отац Лазара је био логотет на Душановом двору у Призрену. У доба када се краљ Душан крунисао за цара, Лазар Хребељановић је имао око 17. година. Породично богатство Хребељановића је било веома мало и обухватало је само утврђени град Прилепац (где се Лазар родио) и град Призренац. Као младић Лазар је служио на двору цара Душана. О томе говори и „Повесно слово о кнезу Лазару“, као и архиепископ Данило. Као дворски чиновник Лазар је од цара Душана добио титулу ставиоца и са овом титулом је имао велико учешће у политичком животу царевине. На двору је срео деспота Јована Оливера, ратничког кесара Прељубу, деспота Дејана и кесара Војихну.
Лазар Хребељановић се 1353. године оженио ћерком великог кнеза Вратка Милицом. Њен отац је био из рода Немањића по линији великог жупана Вукана. После напрасне смрти цара Душана Немањића 20. децембра 1355. Лазар Хребељановић као дворанин је присуствовао сахрани у маузолеју Светог Арханђела код Призрена. Ту је Лазар могао да види како су у југозападном углу храма сахрањују посмртни остаци цара Душана и како се гробница затвара са поклопцем од беличастог мермера на којем је извајан високи рељеф цара Душана.
Кнез Лазар као најмоћнији владар у Рашкој

Унутрашњи сукоби и деобе створили су кризу српске државе. Са нестанком царства, после изненадне смрти Душана Немањића, а потом и Цара Уроша (1355 — 1371), многи крупни и ситни феудалци, српска властела или „великаши“ - како их памти народно предање угрозили су јединство српских земаља. О српским поделама јасно говори и византијски цар Јован Кантакузин следећим речима:
Викицитати „И на хиљаду страна растурени почеше међусобно гложење.“
(Јован Кантакузин, Историја)

Победом на Марици Турцима је био отворен пут за даља поробљавања српских покрајина. Мањи одреди турске војске сејали су пустош по селима и трговима. „Страх... невоља и несрећа љуто су обли све градове и западне пределе...“Лазар се почиње у свим интитулацијама називати „Господин все Србљем“, „Кнез Србљем“, што у ствари значи „Кнез или владар српских земаља“. Поред тога, Лазар употребљава и краљевско владарско име Стефан Лазар. Чак се на аверсу очуваног печата на „Лазаревој даровној повељи“ Хиландару из 1379. налази лик Стефана Првомученика, заштитника лозе Немањића. У повељама се потписује црвеним мастилом. Од битног значаја, у складу са средњовековном државноправном теоријом је то што је Лазар поседовао црквени легитимитет.
Угрожен од Турака, изложен сталној опасности да га нападне Никола Алтомановић, страхујући и од напада Угара кнез Лазар је морао и енергично и мудро да дела на јачању одбрамбене моћи своје државе. Пошто је имао велики број женске родбине, претежно женидбеним везама успео је да окупи око себе своје моћне суседе. Сестру Драгињу удао је за челника Мусу, господара рударског краја око Копаоника, града и жупе Брвеник, а кћер Мару, 1371. године, за Вука Бранковића. Две млађе своје кћери предао је кнез Лазар сватовима у Крушевцу. Јелена се удала за Ђурђа Страцимировића Балшића, „господара всом Зети и поморју“, а Теодору за Николу Горјанског Млађег, угледног феудалца у Јужној Угарској (Мачва).
Удадбама, успостављањем савезничких односа и оружаном борбом са непокорним великашима успео је кнез Лазар да ојача и територијално прошири своју државу. Са околним великашима основао је неку врсту породичног савеза, коме је он био на челу. Најмоћнији чланови савеза после кнеза Лазара били су његови зетови Вук Бранковић и Ђурђе Страцимировић Балшић. Са смрћу цара Уроша нестало је царског достојанства. Пошто је по протоколу византијског двора, који је примењиван и на српском двору, само цар могао додељивати висока звања, те је Лазар остао у звању кнеза а Вук Бранковић има законско право само на наслов „господин“. „Благоверни и христољубиви и Богом просвећени кнез Лазар и љубазни му син господин Вук“, забележио је непознати летописац 1387. године, „када су владали свим српским земљама и поморским и тако у слози и љубави побеђивали непријатеље своје“.
Удруженим снагама кнеза Лазара и босанског бана Твртка, 1373. године побеђен је, заробљен у Ужицу и ослепљен Никола Алтомановић. Победници су поделили његову област. Бану Твртку је припао и манастир Милешево у коме је сахрањен Свети Сава. Потомак Немањића по женској линији, бан Твртко је одлучио да се 1377. године крунише за краља Босне и Србије. Обред крунисања извршен је на гробу Светог Саве. Непомућено пријатељство кнеза Лазара са краљем Твртком јасан је доказ да је Твртков поступак сматран сагласним са средњовековним поимањем легитимности наслеђа престола. То, међутим, никако не значи да је кнез Лазар престао да се сматра главним владаоцем на територији српског царства, тим пре што је и он преко своје жене Милице био у сродству са изумрлом династијом Немањића.
Веран традицији владара на српском престолу, кнез Лазар је прегао да подигне ауторитет цркве и учини је моћном потпором у борби за учвршћење своје власти и одбрану од Турака. У том циљу сматрао је неопходним да измири Пећку и Цариградску патријаршију, које су биле у непријатељству од доба проглашења Пећке патријаршије 1346. године када се краљ Душан крунисао за цара. После дугих преговора у којима се истакао монах Исаија, до измирења је дошло 1375. године. Обред свечаног признања Пећке патријаршије обављен је у патријаршијској цркви у Пећи. Била је то велика свечаност, којој су, поред многобројних велможа и црквених великодостојника, присуствовале монахиње Јелисавета (монашко име царице Јелене), и Јефимија, удовица деспота Јована Угљеше. Монахиња Јелисавета умрла је почетком новембра 1376. године. Вероватно по договору са кнегињом Милицом, Јефимија је одмах после њене смрти дошла у Крушевац и настанила се у двору кнеза Лазара.
Када му се у Крушевцу родила и пета кћер Оливера, кнез Лазар је вероватно изгубио сваку наду да ће добити наследника престола. Зато није тешко замислити радост супружника када им се 1377. године родио син, који је на крштењу, по традицији лозе Немањића, добио име Стефан. После Стефана кнегиња је родила још два сина Вука и Добривоја. Добривоје је умро као дете а Вук је растао уз Стефана који није био много старији.

петак, 27. јун 2014.

Данас, 27. јуна 2014. године, у Источном Новом Сарајеву откривен је монументални споменик српском јунаку ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ!

Поводом стогодишњице од херојског подвига данас је у Источном Сарајеву откривен монументални споменик српском јунаку 
- ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ

Сви борци српског народа за слободу су наши 
свјетли преци и наши јунаци.

У Источном Сарајеву откривен је споменик Гаврилу Принципу, који шаље  поруку да су Срби поносни на своју историју и борбу за слободу.

/Аутор споменика ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ, чија је висина два метра 
и који је изливен у бронзи, је академски вајар и професор 
Академије ликовних умјетности из Београда Зоран Кузмановић/.
                                   
На споменику су уклесане ријечи:
"Ал’ право је рекао Жерајић
Српски соко сиви 
 Ко хоће да живи нек мре,
                        Ко хоће да мре нек живи"!                                        
У федералном Сарајеву ових дана  обиљежавају
           100 година од почетка Сарајевског атентата без нас.
Кога се они сјећају и шта они обиљежавају-

уторак, 24. јун 2014.

ДАНАС, 24.06 СУ: Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

Свети апостол Вартоломеј, један од дванаест великих апостола, проповедао је јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом.

Проповедали су најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су молитвом умртвили огромну змију коју су незнабожци обожавали и држали у храму.

Не схватајући њихово дело, незнабожци су их осудили и разапели на крст. Управо тада десио се страшан земљотрес. Људи су, мислећи да их Бог кажњава због тога скинули са крста апостоле, али Филип је већ издахнуо.

Вартоломеј је отишао потом у Индију где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг.

Епископ Агатон га је сахранио у храму, а касније су његове мошти пренете у Бенвент па у Рим.
---------------
Свети апостол Варнава, један од седамдесеторице. Рођен на Кипру, учио је заједно са Савлом код Гамалила. Звао се прво Јосиф, а потом Варнава - Син Утехе.

У време Халкидонског сабора, сазнало се за његов гроб.

После откривања његових моштију, Кипарска црква је, као апостолска проглашена самосталном.
Зато се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.

На данашњи дан умро је велики српски пјесник и стваралац - МИКА АНТИЋ

 24. јуна је годишњица смрти МИКЕ
Почивај у миру и у вјечној слави небеској, 
пријатељу мој


недеља, 22. јун 2014.

Данас је света неђеља....Цртица из свакодневице...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Данас је света неђеља...

Многи би рекли - данас је дан као и сваки други.

Можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметр пролазног времена
           и ако се статистички посматра вријеме...

Данас је дан када се неко рађа.

Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.

Данас је дан када се неко радује,
  али и дан када неко плаче.

 Истовремено, негдје тамо далеко
или чак и у близини неко се и смије.

Данас је дан када нико неће добити нови посао,
      али највјероватније неће добити ни отказ.

Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.

Данас нико неће примити плату.

       Данас нико неће плаћати рате кредита,
али неће плаћати ни комуналне и друге рачуне.

Данас сви раде нешто различито и није то ни налик на неки рад, 
барем није на онај озбиљан.

Све је данас различито и само је неђеља иста.

Али на неком другом дијелу свијета је већ понедјељак,
      а на неком  још увијек је субота.

Ваљда и они тако на свом језику називају дане.

      Данас је дан!

субота, 21. јун 2014.

СРБИЈА ЈЕ ПО ДРУГИ ПУТ ЗА РЕДОМ ПОБЈЕДНИК СВЈЕТСКЕ ЛИГЕ!

21. 6. 2014. 
СРБИЈА - Мађарска 
10: 6  (3:2, 4:0, 3:1, 0:3). 

ФИЛИПОВИЋ и МИТРОВИЋ потопили Мађаре, 
СРБИЈА по осми пут освајач Свјетске лиге!

Ватерполисти СРБИЈЕ одбранили су титулу у Свјетској лиги, 
побиједивши у финалу свјетске прваке Мађаре са 10:6. 
Финале је била реприза прошлогодишње борбе за титулу против сјеверних комшија, 
па су "делфини" дошли до осмог злата у Свјетској лиги, у којој су неприкосновени. 

Наши момци су водили су са 10:3 пред улазак у завршницу, 
у којој су могли себи да дозволе луксуз опуштања, 
па је Мађарска ублажила пораз.

Србија: Г. Пијетловић, Мандић 2, Гоцић, Ранђеловић, Ћук, Д. Пијетловић 1, Никић, Марковић, Рађен, Филиповић 3, Прлаиновић 1, С. Митровић 3, Б. Митровић. Селектор: Савић. 

четвртак, 19. јун 2014.

Кратка цртица из свакодневице....Пријатељу, само да те подсјетим да сам овдје и да још постојим!

 Теби мој пријатељу!
                        
    ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

У животу сваког човјека деси се много и срећа и несрећа.
Једноставно, живот је проткан таквим међусобним догађајима.

Нема ниједног човјека који је потпуно срећан, као што нема ни оног другог који би био само несрећан.
И радост и туга су саставни дио живота!

По мени, двије су праве и велике људске несреће – изгубити здравље и немати пријатеља!

Наравно да је породица неприкосновена и породица се ни са чим другим не може упоређивати.

Сваки човјек тежи да његов живот буде испуњен разним благодетима и садржајима који ће га стално тјерати да иде према другим циљевима, који ће му пружати радост и који ће му давати смисао постојања и живљења животa.

Ако нам било шта од личног задовољства недостаје ми то нзивамо празнинама у животу, па тако и ако људи немају праве пријатеље сигурно је да ће имати велике празнине у својим животима.

Али увијек морамо имати на уму да се пријатељство лакше стекне, него што се сачува.

уторак, 17. јун 2014.

"БУДИМО ЉУДИ"!

Никад није касно да нешто научимо 
и да схватимо да се многе ствари дешавају 
ван нашег утицаја, 
па и ван нашег разума.


понедељак, 16. јун 2014.

ЗВЕЗДА прегазила своје конкуренткиње!

Атлетичарке ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ освојиле су Куп Србије на дводневном такмичењу, које је одржано у Београду. Црвено-беле су убједљиво тријумфовале са чак 176,5 бодова предности у односу на другопласирану екипу Новог Београда и тако стигле до 18. Купа у клупској историји. 
Коначан пласман
             1. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА    364,5
     2. Нови Београд             88
        3. Војводина                   85,5
       4. Партизан                     83
       5. Ниш                             56
             6. Слобода Чачак         44 …

Сјајни српски џудисти! АЛЕКСАНДРУ КУКОЉУ злато, а СТЕФАНУ ЈУРИШИЋУ бронза на Свјетском купу!

Понедјељак 16. 06. 2014. 

АЛЕКСАНДАР КУКОЉ ОСВОЈИО ЗЛАТО!

Српски џудиста АЛЕКСАНДАР КУКОЉ 
освојио је златну медаљу 
на Свјетском купу у Сан Салвадору.

КУКОЉ је тријумофовао у категорији до 90 килограма, 
побиједивши Уругвајца Пабла Апрахамина, 
Сливу Едуарда из Бразила, Швајцарца Цирила Гросклауса 
и ипоном у финалу Доминика Везингера из Швајцарске.
Он је тако освојио још 100 бодова за ранг листу која се бодује 
за учешће на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. године.

Такође, на Свјетском купу у Сан Салвадору 
српски џудиста СТЕФАН ЈУРИШИЋ 
освојио је бронзану медаљу, у категорији до 100 килограма 
и укључио се у трку за учешће на Играма 2016. године.

Сјајни ДАМИР МИКЕЦ

Понедјељак 16. 06. 2014. 

ДАМИР МИКЕЦ ОСВОЈИО ЗЛАТНУ МЕДАЉУ 
НА СВЈЕТСКОМ КУПУ У СЛОВЕНИЈИ!
Репрезентативац СРБИЈЕ у стрељаштву ДАМИР МИКЕЦ 
освојио је данас златну медаљу 
у гађању малокалибарским пиштољем 
на Свјетском купу у Марибору

недеља, 15. јун 2014.

Рукометашице СРБИЈЕ на Европском првенству

Недјеља 15.06.2014. 

Женска рукометна репрезентација СРБИЈЕ изборила је пласман на Европско првенство.
Наше рукометашице су у одлучујућој утакмици 5. групе квалификација савладале селекцију Словеније са 32:25 (18:15), у Нишу.


Вицешампионке свијета заслужено су тријумфовале и сада су у прилици да бране 4. мјесто на континенталном шампионату, освојено прије двије године на домаћем терену у Србији.

Само у првих десетак минута утакмице Словенке су биле равноправне, остатак је протекао у много бољој и сигурнијој игри домаћина, ношеног сјајном подршком са трибина Чаира.

СРБИЈА: Крпеж, Поповић 3, Трифуновић, Лекић 9(3), Живковић 2, Дамњановић 7, Ерић, Рисовић (три одбране), Рајовић, Томашевић (12 одбрана), Нишавић 4, Милошевић 3, Стоиљковић 3, Цвијић 1, Лојпур, Дмитровић. 

Прва титула на терену на травнатој подлози: АНА ИВАНОВИЋ освојила Бирмингем!

15. 6. 2014. 

Ана Ивановић је по први пут у својој каријери освојила турнир 
који се одвија на травнатој подлози, 
савладавши у финалу Бирмингема Барбару Захлавову Стрицову 
са 2:0 (6:3, 6:2).  

Почетак меча није обећавао овакав исход, 
јер је Ана испустила сопствени сервис-гем, 
но одмах потом кренула је њена фуризона серија.

Наредна четири гема освојила је српска тенисерка, 

која је без икаквих потешкоћа привела први сет крају у своју корист, 
а затим је после 1:1 у другом освојила поново четири гема у низу, 
најавивши тако велики тријумф до ког је и стигла, 
након што је привела Чехињу  "к познанију тениса".

Ова побједа над 62. играчицом свијета била је трећа Анина 

у исто толико сусрета са Чехињом, 
а Ани ће поред 120.000 долара донијети и 470 бодова, 

што ће јој значајно помоћи да са садашње 13 позиције 
настави напредак ка Топ 10. 

ЛАКРДИЈА У РЕЖИЈИ ДУШКА ВУЈОШЕВИЋА ... Партизан - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 88:97

БИЗАРНА ЛАКРДИЈА у режији скандал-мајстора тренера Партизана Душка Вујошевића је ипак завршена.

Партизан је завршио утакмицу са два, а ЗВЕЗДА са четири играча. Двадесетак секунди до краја Партизан је намјерно ишао на нова искључења играча, јер утакмица се може играти ако у једном тиму има бар два играча, одосно да један другоме могу да додају лопту. /ТРАГИКОМЕДИЈА!/.

Највећи циркус је био кад су на паркету остала само два играча Партизана и кад су покушавали да направе фаул над играчима ЗВЕЗДЕ и да тако издејствују прекид утакмице. 


ЗВЕЗДАШИ су бјежали од играча Партизана да их не "ухвате". Био је то невиђени скандал-циркус, али не само због овога, већ скоро цијелу утакмицу и то у режији скандал-мјстора тренера Партизана Душка Вујошевића. 

Многима нису биле јасне намјере Партизана јер је ЗВЕЗДА цијелу утакмицу водила и одржавала је ту предност.

Но, да се вратим самом крају. ЗВЕЗДИНИ играчи нису дозволили да их Партизановци улове, па је на једвите јаде завршена ова циркусијада чији је "сценариста" био скандал-мајстор Душко Вујошевић!


субота, 14. јун 2014.

Шта Штампа штампа?!


Послије овога може и кафа...

СРПСКИ РУКОМЕТ - СПАО НА "ПРДОМЕТ"!

14. 6. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Брно
Србија не иде на Свјетско првенство!

Дебакл у реваншу баража мора да доведе до хитне смјене селектора Владана Матића, али и захваљивању појединим играчима. 
Смјена тренера неће бити никаква утјеха за понижену Србију.
Србија неће играти на Свјетском првенству у Катару 2015. године.
Послије осам година ћемо пропустити планетарно такмичење.

У реваншу Чешка је побиједила и понизила Србију са 33:21 
и тако анулирала оних 23:15 из Ниша.
Не брините, неће вас рукометаши Србије нервирати у данима послије новогодишњих празника када се буде играло првенство свијета у рукомету.
Јер, они нису способни да се пласирају 
на рукометни Мундијал.
Чешка је демолирала и разгонила је српске рукометаше 

"на буљуке" у реваншу баража Свјетског првенства. 
Захваљујући Владану Матићу, ничим изазваном рукометном тренеру и његовим изабраницима Србија је добила још један шамар у спорту у којем и дефинитивно можемо неки значајнији резултат да направимо једном у сто година и то у случају када смо домаћини.
Све линије тима су биле очајне, чак и у тренуцима када је могло нешто да се учини јер смо са поразом од осам голова могли да рачунамо на одлазак у Катар.

Овако, за очекивати је прекид сарадње са Матићем, као и одлазак у пензију неколико истрошених играча. Некима би требало захвалити се. Очигледно је превише играти за национални тим послије играња у скупоценим шампионатима. 

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ ... Видљиви и невидљиви?!

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Много пута на екрану видим неки текст, неки пост, неки коментар и све са мојим именом. “Искочи” само онако. Тако намјестио “Google”. Их колико би тога било не могу ни да претпоставим да се на неки начин нисам “обезбиједио". 

Заправо, на оба своја блога забранио сам коментаре. Не због тога што би ми сметали, већ због тога што је највећи дио тих коментара долазио од оних који су неприкладни за иоле нормалну комуникацију. 

Презадовољан сам колико су посјећени моји блогови, мада уопште не знам због чега би била толика “радост” и исказано моје задовољство. 


Заправо, шта добијам тиме? Ништа или чак мало више од ништа. Знам да би многи реаговали на неке моје текстове /прије је тога било на претек/, али тога више нема. Међутим, барем могу да изразим задовољство што такве коментаре и углавном увреде не морам да читам и то на својим блоговима.


Сасвим другачија је ствар кад неку моју јавну изјаву објави неки медиј, па то онда преузму разни портали и тек онда настаје бјесомучна трка разних анонимуса и професионалних пљувача, који су стало присутни “фактори” без којих портали не би могли ни да опстану, нити би путем спонзора и реклама могли да обезбиједе хљеб за своје упослене. 


Има портала који су основани од стране власти и на тим порталима су углавном афирмативне ствари које иду у прилог владајућој гарнитури.


Контра њима су они портали које оснива опозиција и који користе сва углавном неприкладана и увредљива средства да нападну власт и на тим мјестима се углавном окупљају анонимни ликови који по задатку, онако радикално и неизбјежно и по задатку ничим изазвани све најпогрдније 
и “по списку” упућују појединцима и странкама на власти. 

Различити су портали по броју стално запослених који примају плату само зато што је тако најлакше зарађивати паре. На таквим порталима оглашавају се универзални познаваоци прилика и неприлика, система и власти. Ради се о "познаваоцима" свега и свачега и то су углавном "експерти" опште праксе!


E да не заборавим...

Невидљиви посјетиоци портала и блогова су свугдје присутни...Знам то. Уопште није битно што их нико не види.

Ако овај текст наиђе на изузетно велику посјећеност и читаност, онда обећајем да ћу наставити и даље да пишем.
Али како да знам да ли ће ово бар неко и да прочита?
Ником ништа. Наставићу и даље да пишем...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

14. јуна 1904. године умро је 

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
 један од највећих лиричара романтизма у СРБИЈИ.

Српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. 

Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну /Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави. Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. 

Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. 
Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце. 

Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечји лист "Невен". 

Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: обимна књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран".