четвртак, 30. август 2018.

ОПОМИЊЕМ и НАПОМИЊЕМ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! ... Годишњица злочиначког НАТО бомбардовања РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Годишњица злочиначког 


НАТО бомбардовања

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ



Бомбардовани положаји Војске Републике Српске на подручју Српског Сарајева, Пале

30. августа 1995. године почело је злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.

На положаје Војске Републике Српске злочиначка НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених.

Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила"користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто.

За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, чије посљедице се свакодневно осјећају, а осјећа ће се и у наредних седам осам вијекова. Нажалост, Република Српска је водећа по броју малигних обољења у Европи.

Исту трагичну судбину доживјела је и Србија коју су НАТО злочинци, такође бомбардовали осиромашеним уранијумом, који оставља тешке посљедице по здравље људи и животну средину, па је тако смртност у Србији и у Републици Српској изазвана малигним обољењима четири пута већа у односу на европски просјек.

Бомбардовање Републике Српске  је окончано 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

Повод за злочиначку агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја. 

Али то за америчке и НАТО злочинце није значило ништа, јер су се они отворено сврстали на страну Бошњака. То је још један од доказа да су право и правда само фикције и да они не важе за оне најјаче на свијету. За њих су важни само сила, моћ и пушка!


Злочиначка булумента страних силеџија, прије свих НАТО банда и Амери себе  су заштитили, јер они су сами одлучили да за било коју своју злочиначку активност не сносе никакву одговарност. За њих не постоје међународни судови. А како би и постојали, кад су их сами основали, кад их финансирају и кад на такве селективне судове једини имају одлучујући утицај. Све по оној - код нас познатој пословици: "Кадија те тужи - кадија ти суди"!

САВА ШУМАНОВИЋ - Да се не заборави!


На данашњи дан /30.8./ 
усташе су стријељале
једног од најзначајнијих 
српских сликара 20. вијека

 САВУ ШУМАНОВИЋА 


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји



*************
Женски акт


**********
Јабуке и грожђе /1927. год/.

----------------------------------------------

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


У Сремскоj Митровици jе, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дjеце из Шида, међу коjима и Сава Шумановић, jедан од наjистакнутиjих српских сликара 20. виjека.
е
Хрватске усташке власти су на том подручjу током Другог свjетског рата систематски убиле на хиљаде недужних цивила, наjвише управо током августа и септембра 1942. године.

Сава Шумановић ухапшен jе 28. августа /на Велику Госпојину/ рано уjутро, замолио jе да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио маjку у руку и отишао заувиjек, не знаjући за шта га терете.

Таоци су прво брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, гдjе им jе покретни приjеки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стриjељани.

Уз упаљене бакље краj спремних рака, прошавши усташки шпалир, пуцано им jе у потиљак или су директно лиjегали у раку, након чега је у њих пуцано.

Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један броj мученика jе угушен, jер су рањени и живи затрпавани, да би се послије тога испод земље чули потмули jауци.

Прослављени сликар jе те 1942, као и 1941. године сликао мањим интензитетом него иначе, забринут злослутним временима.

У моменту хапшења jе на штафелаjу остала управо завршена слика „Берачице“, данас изложена у Мемориjалноj галериjи у Шиду.

среда, 29. август 2018.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ПОСТИГЛА ИСТОРИЈСКИ УСПЈЕХ!

Историјски успјех
  
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ!


ЗВЕЗДА обезбиједила пласман
у Групну фазу Лиге шампиона Европе!


Поглед из мог "многоугла" ... Цртица из свакодневице ... С љубављу и све за љубав Љета господњег ... дан након Велике Госпојине!




Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 

Много сам срео људи, многе од њих сам и упознао. Много прича смо испричали и ријетко која је почињала или се завршавала а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције и поштовања.

Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота, али увијек или у вечини појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.

Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.

Шта више, чак много пута, та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да патимо. Чудноватно је, али и таква стања су природна само човјеку, па се и ту могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.

Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.

Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.

Љубав би требала бити круна живота сваког човјека, требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.


С љубављу и све за љубав



Зато,  живимо за љубав и с љубављу
према ближњем свом, али и према другим људима.

Сваки егоизам није ништа друго већ потпуна 
искључивости деградација смисла људског постојања.

уторак, 28. август 2018.

СРБИМА ОПШТИНЕ ПАЛЕ - СРЕЋНА КРСНА СЛАВА!

ДАНАС СРБИ
ОПШТИНЕ ПАЛЕ, 
СЛАВЕ КРСНУ СЛАВУ
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
- ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ!


На многаја љета славили!
-----------------------

СРПСКА

ЗАУВИЈЕК

АМИН

----------------------------------
Обиљежавање Дана и крсне славе општине Пале почело је јутрос Светом литургијом у Цркви Успења Пресвете Богородице и литијом улицама Пала.







-------------------------------------
Након тога, на централни споменик борцима погинулим
у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату 
положени су вијенци.

------------------
Осам спомен плоча постављено је
крај централног споменика погинулим борцима.

На њима су уписана имена погинулих
припадника Војске и МУП-а Републике Српске
који су рођени на Палама
и који су живјели на Палама.
На спомен плочама су уписана и имена
оних српскх јунака који су живјели у другим срединама,
а чије су се породице након потписивања
Дејтонског споразума доселиле на Пале.


СРЕЋАН И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕН РОЂЕНДАН ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ - НАШЕМ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ!

Моја маленкост у разговору 
са Његовом светошћу 
српским патријархом 
 Иринејем

Патријарх српски Иринеј 
(световно Мирослав Гавриловић), рођен је 
у селу Видова код Чачка, 28. августа 1930. године.


Патријарх је Српске православне цркве, 45. по реду. Право звање патријарха српског гласи:
Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословскифакултет у Београду. Замонашен је у манастиру у Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман.

Био је професоор Призренске богословије од 1959 - 1968. године. 
Завршио је постдипломске студије у Атини, гдје је отишао школске 1962/63. године. 

Послије тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу.
 Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарноог епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на засиједању Светог архијерејског сабора одржаног 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборнојх цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. 

На дан 3. октобра 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.
   
Патријарх Иринеј живи у згради Патријаршије.

Данас, 28.8 је Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина

Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Један од највећих хришћанских празника, 

Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина, данас славе Српска православна црква и верници.Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. 

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола". "Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
 

понедељак, 27. август 2018.

Знам да одлазиш ...

 


НАПИСАО: Славко јовичић Славуј
                   
Стојим на обали и гледам
у барку којом пловиш.
Погледи распламсавају мисли,
које ми не дају мира.

Гледам у чамац и као да осјећам како благи
морски повјетарац милује разапети јарбол.

Не смијем босим ногама да загазим у море ...
Плашим се да ме љубав и жеља да будем
у твом загрљају не понесу према теби.

Знам да одлазиш ...
Пловиш са својим сновима и надањима.
Моје наде су стале у морско плаветнило
чије се боје губе и затварају ми уплакане очи.

Сузе не могу да сакријем.
Сузе остају са мном.
И оне знају да те испраћам 
 и да одлазиш.

Знај да остајем у мислима са тобом,
 и да ми једино то и остаје од тебе ...

ПЕТАР КОЧИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


На данашњи дан, 27. августа ...
умро је српски пјесник,
књижевник и политичар


ПЕТАР КОЧИЋ



Ко искрено и страсно љуби 
Истину, Слободу и Отаџбину, 
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас.

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

-------------------------------------------

недеља, 26. август 2018.

БРАВО СРБИ ... БРАВО СРБИЈО ... СТЕФАН ВЕКИЋ и ВЛАДИМИР ТОРУБАРОВ освојили сребрну медаљу на Свјетском првенству у кајаку у Португалу!


ЗА ДЛАКУ ИМ ИЗМАКЛА ЗЛАТНА МЕДАЉА!

Још један велики успјех српских кајакаша на Свјетском првенству у Португалу! 
Послије двије бронзе, Србија сада има и сребро 
које су јој донијели
Стефан Векић и Владимир Торубаров 
у дисциплини К2 на 500 метара.
Стефан и Владимир су одлично кренули, 
у једном дијелу стазе су чак били и у вођству, 
али их је у финишу престигла посада из Русије, 
па су српски кајакаши на циљу 
имали минималан заостатак од свега 0,287 секунди.



субота, 25. август 2018.

БРАВО СРБИ ... БРАВО СРБИЈО ... Небојша Грујић и Марко Новаковић освојили су бронзану медаљу на Свјетском првенству у Португалу, у двосједу на 200 метара!


Српски кајакаши

Небојша Грујић и Марко Новаковић


освојили су бронзану медаљу

на Свјетском првенству у Португалу.


Златну медаљу на убједљив начин освојили су Мађари.


Сребрни су били Шпанци,

који су били за невјероватних 0,02с "бржи"

од Грујића и Новаковића.