недеља, 17. фебруар 2019.

ЈОВАН ДУЧИЋ


На данашњи дан 17. 2. рођен 
је славни српски пјесник, 
академик и дипломата

ЈОВАН ДУЧИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји




 

субота, 16. фебруар 2019.

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ - За сјећање и памћење!


Из славне српске прошлости
Да се не заборави!
На данашњи дан, 16. 2.  рођена је

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
Била је прва жена изабрана
за академика Српске академије
наука и умјетности!




РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


16. фебруара 1873. године
рођен је славни српски књижевник

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Радоје Домановић

је рекао истину за сва времена!

Шта се од времена Домановића
па до данас промијенило?

СВЕ!

Али на још горе!

 

Радоје Домановић, 

биста на Калемегдану, Београд

16. 2. су Свети Симеон и Ана

 
Свети Симеон

У време цара мисирског Птоломеја Фила-делфа изабран би и овај Симеон као један од знамените Седамдесеторице, којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Симеон рађаше свој посао савесно, но када превођаше пророка Исаију, па дође до оног пророчанства: ево дјева ће затрудњети и родиће сина, он се збуни, па узе нож да избрише реч дјева и замени је са речју "млада жена", и да тако и преведе на грчки.

Али у том тренутку јави се Симеону ангел Божји и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно записано. А да је истинито и тачно, рече му још весник Божји, увериће се и он сам лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не види Месију рођенога од девојке.

Обрадова се праведни Симеон таквоме гласу с неба, остави пророчанство неизмењено, и захвали Богу што га удостојава да доживи и види Обећанога.
Када Младенац Исус би донесен Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол.

Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли Бога: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје" (Лк 2, 29-30).
Ту се десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и објави Га народу.
Ани је тада било осамдесет четири године.

Ускоро по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра се заштитником мале деце.

петак, 15. фебруар 2019.

СРБИЈО - СРЕЋАН ТИ ПРАЗНИК 15. фебруар - ДАН ДРЖАВНОСТИ!

 
https://4.bp.blogspot.com/-66i3_l5eIgU/VsDOOy215JI/AAAAAAABw9M/Fu4lh64eh78/s1600/srbija1.gif

15. фебруара је Празник Сретења Господњег

Српска православна црква и верници славе Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас славе Српска православна црква и верници.

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју - "Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје".

Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је "коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван".

Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса.
Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

-----------------------

Карађорђе Петровић
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

четвртак, 14. фебруар 2019.

Обиљежен Дан бораца и Првог српског устанка у Републици Српској

Служењем парастоса 

и полагањем цвијећа у Вишеграду 
је обиљежено 215 година 
од Првог српског устанка 
и Дан бораца 
одбрамбено-отаџбинског рата 
Републике Српске 
у којем су за Српску живот дала 
23.184 припадника 
Војске Републике Српске
Сјећање у Вишеграду

Вишеград, сјећање

ВИШЕГРАД
Служен је парастос погинулим српским устаницима 
у Манастиру Добрун.

Многе делегације положиле су цвијеће 
на централни споменик браниоцима Републике Српске 
на вишеградском Тргу палих бораца.

Први српски устанак подигнут је 15. фебруара 1804. године 
у Орашцу,  а у њему је, осим хајдучких чета, 
учествовало и сеоско становништво 
и српска војска која је имала 25.000 војника.

У одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године 
учествовао је 215.671 припадник Војске Републике Српске, 
а њих 23.184 положила су животе за Републику Српску.

--------------------------
Борцима и српским јунацима
који су створили

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

и Борачкој организацији
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
честитам Дан борачке организације

СРПСКА 

ЗАУВИЈЕК!

+++++++++++++++++++++
ДАНАС КАД  ОБИЉЕЖАВАМО ДАН БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАЈВЕЋУ ЗАХВАЛНОСТ МОРАМО УПУТИТИ НАЈБОЉИМ СИНОВИМА СРПСКОГ НАРОДА КОЈИ СУ ДАЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

АМИН

Валентиново је помодарство и заблуда слуђених Срба!

ИСТИНА и контраверзе о непостојећем 
Дану "љубави"!

Пише: Славко Јовичић Славуј


Срби, а посебно је то карактеристично у Србији се сваке године на дан 14. фебруара дијеле на "трифуновце" и "валентиновце". Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње побиједи љубав.

Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара. 

Ова два свеца, осим што се помињу истог дана, и то по два различита календара, немају везе један са другим.

- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!
-------------------
Светог Валентина славе католици и свакога ко то слави треба оставити на миру и његово право треба поштовати. И, код католика није из саме цркве проистекло слављење љубави на тај дан. То се више раширило у народу.
Легенда каже да је свети Валентин венчавао војнике кришом, иако је то римски цар Клаудије Други строго забранио, пошто је то, наводно, смањивало њихову ратничку моћ. Зато му је на овај дан 269. године одрубио главу.

Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав. 

Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске. 



ОБРИСАН ВАЛЕНТИН!


ДОК су Срби за Светог Валентина 
махом чули тек посљедњих деценија, 
Католичка црква га је још прије пола вијека 
избрисала са листе светаца чији дан се светкује.

Разлог је био практичан - 
да се смањи број дана који се празнују. 
А, Валентин је и даље остао светац 
у њиховом календару.

14. 2. је - Свети мученик Трифун


Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели.

У свом животу бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства, те је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.

Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове раздао сиромасима. За време римског цара Деција, Трифун је претрпео страшно мучење и на крају умро.

Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња. Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и "заклинаније свјатаго мученика Трифуна". На тај начин свети Трифун се сматра заштитником пољских усева.

Наши виноградари због тога славе светог Трифуна као патрона, па тога дана иду у винограде, орезују по коју лозу и вином заливају по који чокот, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског мртвила, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати. Због тога светог Трифуна у Источној Србији зову Орезач и Заризој.

Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Народ још каже: "Триша забо угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе".

среда, 13. фебруар 2019.

МИЛОЈЕ МИЋА ОРЛОВИЋ - Да се не заборави!


13. фебруара 2013. године умро је
чувени водитељ и новинар
МИЋА ОРЛОВИЋ
Чувени новинар урадио је више од 170 репортажа, као и 300 интервјуа, више од 200 ТВ репортажа, 80 радио-емисија и 1.300 ТВ емисија.

Учествовао је у реализацији два квиза „Гинис“ и „Историја српског народа“.

Кршан и маркантан, својевремено је важио за југословенског Џона Вејна. Глумио је у 17 домаћих и страних филмова.

Чувени водитељ и новинар Милоје Мића Орловић преминуо је 13. фебруара 2013. у 79. години живота, у једном старачком дому у Београду.


ПЕТАР ЛУБАРДА - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


13.2.1961. године, у Београду је умро 
најпознатији српски сликар 20. вијека


ПЕТАР ЛУБАРДА

--------------------------------------------

СЛАВНИ СЛИКАР, ДАВНО ПРИЈЕ, 
ЗНАО ЈЕ И КО ЈЕ И ШТА ЈЕ, И КОМЕ ПРИПАДА

Петар Лубарда о себи

Писмо поводом изложбе у ПаризуБеоград, 18. март 1971.

Драги Коларићу,

Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.

Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.

Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.

Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.

Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.

Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.

Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.

Срдачно те поздрављам,

Петар Лубарда,
Иличићева бр. 1
БЕОГРАД 

Текст према завештању Петра Лубарде од 14. априла 1972. године  које је предато САНУ


Петар Лубарда
Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу у Црној Гори,
по националности Србин,
отац Ђуро И. Лубарда, мајка Марија М. Вујовић.
____________________________
  
Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу.
Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).

Годину дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних 1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој.

Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.

Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.

Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970).
************************