четвртак, 13. децембар 2018.

13. 12. је: Свети апостол Андреј Првозвани - АНДРИЈЕВДАН




Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. 

По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.

У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.

У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.

Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.

То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.

Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.



среда, 12. децембар 2018.

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


На данашњи дан, 12.12. умро је
један од највећих српских научника 
свјетског гласа

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

Милутин Миланковић је био велики научник, али и узвишени стваралац чији пут кроз васиону и вијекове стреми много даље од одредишта научне мисли.

Припада таквим научницима који успостављају свијет у мислима, склоповима и односима, јер се он заправо бавио питањима која, према свједочанству најстаријих записа древних народа, чине праоснов сваке културе - законима осунчавања, смјеном годишњих доба и утврђивањем поузданог календара.

Личност која је до крајњих граница посвећена проблему који жели да ријеши, систематичан, упоран, математички до перфекције прецизан и методичан, на сретан начин спојио је раскошан сањарски таленат и упорност једног истраживача.

Оставио је за собом неизбрисиве трагове које ни вријеме неће моћи да потисне. Био је истински аргонаут, потпуно равноправан античким мудрацима чија имена и даље блистају у свој својој чистоти и вјечном пламену што обасјава прохујале миленијуме, али и нова нарастања.

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


На данашњи дан, 12.12. умро је


Слободан ЈОВАНОВИЋ


- политичар, научник и један од највећих
свјетских теоретичара правних наука 

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


СЛОБОДАН Јовановић 

српски правник, историчар и политичар, коначно је нашао вјечни мир у Србији.

Његови земни остаци сахрањени су 53. године послије смрти, уз највише државне и војне почасти.

Тиме је коначно исправљена неправда дужа од пола вијека.

Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани,
и пренијети су у храм Светог Саве у Лондону, гдје је 5. децембра одржан парастос.

Дана 8. децембра су пренијети у Србију, гдје су 10. децембра сахрањени у Алеји зслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

ДУГ ПУТ је био у тешкој и дугој борби за рехабилитацију Слободана Јовановића.

Била је то 20-годишња борба да се овом српском великану 
одају заслужене почасти.

Требало је и формално-правно скинути идеолошку љагу с његовог имена и најзад великана сахранити у његовој Србији.

То није био ни брз ни лак процес, али је ипак успјешно завршен.

уторак, 11. децембар 2018.

понедељак, 10. децембар 2018.

НИНА РАДОВАНОВИЋ шампион свијета у боксу!

Нина Радовановић 
је постала професионални шампион свијета
 у боксу у ИБО верзији у мува категорији, 
50,8 килограма. 

До титуле је дошла побједом 
над Белгијанком Јах Сане.

Меч је ријешен одлуком судија 2:1, послије десет рунди. 
Судије су гласале - 97:95, 97:91, 94:95. 

Наша боксерка је славила у Експо центру у Брисулу 
пред неколико хиљада гледалаца.

10. децембар се у свијету обиљежава као Међународни дан људских права ... НЕ ПОСТОЈЕ ЉУДСКА ПРАВА! Нису никад ни постојала!


Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

ЉУДСКА ПРАВА 
СУ САМО ФИКЦИЈА!


У питању је бизарна и понижавајућа стварност 
која игнорише људску свијест. 

Данас је Међународни дан људских права. 
Али људска права скоро и не постоје. 

Људска права су самопрокламована фикција.

Јер да није тако, 
не би баш данас широм планете 
небројено невиних људи изгубило своје животе 
и то због кршења њиховог основног људског права 
- ПРАВА НА ЖИВОТ!




Темпо живота је убитачан. Сви се негдје журе и свакоме се негдје жури. Свако се сналази како зна и како умије. Живот никога не чека. Живот не прави паузе, нити се живот може одложити на чекање.

     Људи живе у свом времену, али нађу времена и да своје вријеме одвоје за некога. Нађу времена за себе, по некад и за другога.

      Заправо, људи само ослушкују и региструју нека дешавања око себе, а најмање знају о себи. 

У том сабирању или одузимању чињеница и у прављењу рачунице свако по нешто додаје или одузима. Ко би га знао шта је у питању?

      Мелодија је позната, а и ријечи се саме од некуд и за некога пишу.
Не знам да ли се ради само о чуду или је, ипак, све чудесно.

      Заправо, људи много тога показују, али ништа не доказују. Јер, сваки доказ је тежак, а доказивање је још теже. Додуше,  ради се само о још једном доказу да је живот чудо и да све што мислимо и осјећамо утиче на некога знаног или незнаног, јер "сви смо ми из исте породице - Човјечанства."

      Друго је питање да ли смо сви у тој породици и ЉУДИ.
     Е то сигурно нисмо!

      Ништа се промијенити неће само од себе, па ни људи.
     Али промјене се дешавају ван нашег утицаја, па биле оне на боље или на горе.
     Све зависи из ког угла ко посматра исте ствари, односно исте догађаје. 
     А људска права? Ма ко још о томе да брине и да се са тиме замајава. И како рекох у уводу - људска права су само фикција. Јер, не постоји равнотежа између оних који крше људска права и оних чија се људска права стално крше.

И сасвим на крају. 
     Онако како успијеш да се снађеш и каква ти је судбина - тако ћеш и живјети.

 И за сва времена треба запамтити 
- СУДБИНУ не бирамо ми, ОНА БИРА НАС!

МИРОСЛАВЕ ПРИЈАТЕЉУ - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!


МИРОСЛАВ ИЛИЋ




Рођен је у Мрчајевцима, 10. децембра 1950. године.
МИРОСЛАВ је српски пјевач народне музике,
један од најпознатијих и најпопуларнијих.

Своју пјевачку каријеру МИРОСЛАВ ИЛИЋје започео
1972. године, са пјесмом „Волео сам девојку из града“,
текстописца Обрена Пјевовића, коју је снимио
за издавачку кућу Дискос из Александровца.




УВЕК СИ МИ ФАЛИЛА - ДУЕТ -

СНЕЖАНА ЂУРИШИЋ


МИРОСЛАВ ИЛИЋ

********

Остала сам без тебе
кад је било најтеже
ти си био одувек
прави човек за мене

Реф. 2x
Увек си ми фалила
срце да опоравим
сад се често напијем
тебе да заборавим
тебе да заборавим

Остала су сећања
кад смо срећни били ми
сад се горко кајемо
што смо све изгубили
Реф. 4x


Никола Пашић - предсједник Владе Србије са "визијом" или са највећом српском историјском заблудом!


На данашњи дан, 10. децембра умро је
НИКОЛА ПАШИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

----------------------
Николу Пашића помињем само зато што га је жири уврстио међу 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји. 

Никаква накнадна памет неће исправити велике историјске српске заблуде ... 

Државник какав је био Пашић је прво требао да створи државу свом српском народу, а не да заједно са краљем Карађорђевићем прави највећу историјску грешку због стварања Краљевине Срба, Словенаца и Хрвата, која нам је, касније ће се показати - дошла главе и великог српског страдања!

Никола Пашић, споменик на истоименом тргу 
у Београду

недеља, 09. децембар 2018.

9. 12. је Свети Алимпије Столник

Рођен је у Андријанапољу и од малена је био 
предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу 
код епископа Теодора.

Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.

Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.

У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.

Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.

Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.

субота, 08. децембар 2018.

Милић од Мачве ... За сјећање и памћење


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 8.12. 2000. године
умро је српски сликар 

Милић од Мачве


-----------------------------------------------
******************
--------------------------------------------------------------------------
СРПСКИ ВОЈНИК НА МРТВОЈ СТРАЖИ