субота, 18. август 2018.

ЉУБОМИР СТОЈАНОВИЋ - Да се не заборави!

Љубомир Стојановић

био је српски државник, политичар и филолог, 
редовни члан Српске краљевске академије.


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.

Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. 
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.

Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.


петак, 17. август 2018.

МИРА СТУПИЦА - Да се не заборави!


МИРА СТУПИЦА



---------------------------------------------------
Некад давно ...


Умрла је 19. августа 2016. у дубокој старости 
у Дому за стара лица ...
-----------------------------------------------------------------------------

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


Никада не смијемо заборавити наше славне претке 
који су прославили српски народ!

Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ, 
културу и историју.


Разочаран у корумпирану власт 
и лопове у врху власти 
одавао се све више боемском  животу, 
много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан 
умро је у 35. години живота у Београду.


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


---------------------------------------------
Иако је умро млад и прије више од једног вијека 
- никад ова мисао славног 
СРБИНА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА 
није била актуелнија као у овом времену!


четвртак, 16. август 2018.

Сарајевски филмски фестивал у конвексном огледалу искривљене и препариране беха стварности, креиране из сајевске кухиње с циљем фабриковања само једне - бошњашке истине!


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

16. август, 2018. године

Од 15. до 23. августа у фрдералном Сарајеву биће одржан Сарајевски филм фестивал, као међународна манифестација филмске смотре културе.

И не само да ће тај фестивал бити екранизација бројних филмова, већ ће као и претходних година бити у функцији никад заустављене ратне пропаганде и одвођења страних гостију на мјеста тзв. опсаде Сарајева, са главном "туристичком атракцијом" - посјета тзв. "Тунелу спаса за ратно и опсједнуто Сарајево".

Свака посјета "Тунелу" је догађај који дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то махом они који не воле Србе/. Дакле. гледају они који мрзе Србе. Горе од тога је што Срби морају да плаћају телевизијску таксу и за ТВ БХ1, коју скоро са пола новца финансира и Република Српска, односно плаћају и Срби. Да буде јасније: ТВ БХ1 је већ дуги низ година медијски покровитељ фестивала и у стопу прати боравак страних делегација и глумаца којима се презентује само једна и то препарирана истина о тзв. Сарајевском "Тунелу спаса" и друга подручја ратних дешавања у и око Сарајева..

Наиме, прије двије године /2016/ као најважнији и почасни гост филмског фестивала (SFF-a) у Сарајево је долазио славни холвудски глумац Роберт Де Ниро. И након што је допутовао, Бошњаци су га одмах "из авиона" прво одвели да посјети тзв. "Тунел спаса".

Исти "туристички програм" и ове године очекује стране госте и познате глумце /имена још не знам/. Имена гостију и наравно програм посјета тзв. "Тунелу спаса" пропратиће као и свих претходних година беха ТВ, коју узгред речено годинама не гледам, али нажалост, ТВ таксу и за ту једнострану и селективну пропагандну телевизију морамо да плаћамо ...

Желим да подсјетим да сам још 2010. године, када сам у то вријеме био у другом мандату посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине обновио своје постављено посланичко питање на сједници парламента БиХ. Питање је било: По којем праву и на основу које одлуке ви Бошњаци, који волите да кажете да представљате државу БиХ, стране госте кад посјећују Сарајево водите у обилазак фамозног ратног "Тунела" итд.

Након мог иступања и посланичког питања четири године ниједна страна делегација није посјетила фамозни "Тунел" у организацији протокола тзв. државе БиХ.

Изгледа да то више никога од Срба у институцијама БиХ не интересује и нема више никога да заустави лажи против Срба, као и лажи о самом "Тунелу"!
-----------------------------------------
Роберт Де Ниро у пратњи Мирсада Пуриватре, директора сарајевског филмског фестивала у обиласку фамозног ратног сарајевског "Тунела" /2016. година/.

Скраћени текст са једног од најпосјећенијих бошњачких антисрпских портала:

U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre Robert De Niro 
je prvo obišao Jevrejsko groblje.
Jevrejsko groblje je nacionalni spomenik koji svjedoči 
u višestoljetnom prisustvu Jevreja u glavnom gradu BiH.

Tokom opsade Sarajeva Jevrejsko groblje je bilo uporište Vojske RS-a 
sa kojeg je svakodnevno pucano po Sarajlijama, najčešće iz snajpera.

De Niro je posjetio i lokalitet Zlatišta iznad Sarajeva 
sa kojeg se pruža pogled na cijeli grad. 
Upravo sa Zlatišta je artiljerija VRS gađala mnoge ciljeve u gradu.

Nakon Jevrejskog groblja De Niro je obišao ratni Tunel spasa na Dobrinji.

Tunel je ispod piste Sarajevskog aerodroma 
spajao opsjednuti dio grada s ostatkom države.
U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre 
Robert De Niro je prvo obišao Jevrejsko groblje.

А стварна истина о фамозном "Тунелу спаса " је сљедећа - као логораш из злогласног концентрационог логора "Силос" са још 30 својих сапатника пребачен сам у логор у Храсници и 6,5 мјесеци /198 дана/ свакодневно био сам изложен најтежим физичким радовима на копању траншеја и канала за фамозни тунел, као и физичким злостављањима и пребијањима и то је истина, а не она коју фабрикују Бошњаци и није она таква како је предочавају својим гостима који посјећују федерално Сарајево. 

На копању прилазних траншеја /канала/ убијено је око 50 Срба из логора у Храсници и шест српских логораша доведених из логора "Силос" у логор "Храсница" у Храсници. За те муслиманске злочине осуђени су неки муслимани, али пошто се ради о првостепеним пресудама не бих да их коментаришем. 

 На копању прилазних траншеја /канала/ убијено је око 50 Срба из логора у Храсници и шест српских логораша доведених из логора "Силос" у логор "Храсница" у Храсници. За те муслиманске злочине осуђени су неки муслимани, али пошто се ради о првостепеним пресудама не бих да их коментаришем. 

О каквој блокади Сарајева се радило ако су необориве чињенице да су највећа ратна људска и материјална страдања претрпјеле оне сарајевске општине у којима су у току рата управо Срби држали власт - Илиџа, Хаџићи, Вогошћа, Илијаш и Трново, као и дијелови општина Ново Сарајево и Нови Град.

Тако су разним лажима трајно забетониране најмање четири “истине" о ратним дешавањима и све оне заједно никад неће бити само једна и стварна истина која је недјељива и на коју нико нема ексклузивно право.

У БиХ ће увијек постојати доминатна бошњачка “истина”, мало мања хрватска, затим српска која слабо допире до јавности и наравно она која је стално била у етеру свјетске јавности, а то је “истина” тзв. међународне заједнице која је цијело ратно и послије ратно вријеме наклоњена само једном народу у БиХ – бошњачком. И тако ће остати и за наредне деценије и вијекове, јер на многобројним истинама нема компромиса!
------------------------------
Овом приликом могу, такође, само да напоменем да је 31. јула ове године, полиција Србије на граничном прелазу са Босном и Херцеговином ухапсила Хусеина Мујановића, ратног управника злогласног логора за Србе у Храсници и да се он налази у рукама правосуђа Србије.
-----------------------------------------------------
Прије мање од мјесец дана један од високих гостију на челу бројне турске делегације којег су Бошњаци прво одвели да посјети "Тунел спаса", био је и турски министар одбране Нуретин Цаникли.

Турски министар одбране са бројном турском делегацијом у обиласку тзв. "Тунела спаса" /на слици/.
-------------------------------------
Дакле, сав гламур црвених тепиха, луксузне тоалете и лептир машне који бљеште на гостима Сарајевског филмског фестивала је у другом плану у односу на једнострану пропаганду бошњачке ратне једностране "истине".

Драга НЕДО - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

НЕДА УКРАДЕН




-----------------
Нова слика са Јадрана ... 

ДУШКО РАДОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 16. 8. 1984. године 
умро је непоновљиви 

ДУШКО РАДОВИЋ




 -----------------------------------------------------------------------------------

ЦЕРСКА БИТКА - СЛАВНА ПОБЈЕДА СРПСКЕ ВОЈСКЕ И СРПСКИХ ЈУНАКА НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ!



Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.

Од 30. јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.


У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12. августа накратко окупирале Шабац.


Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.

  

Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.

Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.

Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.


уторак, 14. август 2018.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је већ обезбиједила барем шест утакмица у Лиги Европе, а чека је још само један противник /Салцбург/ за пласман у Групну фазу Лиге шампиона, што би био највећи успјех од 1991. године кад је Звезда била првак Европе и шампион свијета!

ЦРВЕНА
  
ЗВЕЗДА
----------------------------------------
--------------------------

14. августа обиљежава се Изношење Часног Крста, Светим мученицима Макавејима / у народу су познате и као Макивије/ ... (Почетак поста)


Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима.

И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.

Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен седморици светитеља, седам мученика, браће Макавеји.

Макавеји су били старозаветни светитељи и мученици из 2. вијека п.н.е, а књиге о животу браће Авима, Антонина, Гурија, Елеазара, Евсевона, Адима и Маркела саставни су дио Светог писма.

Свети мученици Макавеји и њихова мајка Соломона и учитељ Елеазар страдали 166. године п.н.е. када их је убио император Антиох XI Епифан, који је покушао да у Јерусалиму уведе паганске обичаје. Епифан је у Јерусалимски храм поставио кип грчког паганског бога Зевса, испред ког је присиљавао Јевреје да се клањају.

Свештеник Елеазар био је посвећен Мојсијевом закону и први је одбио да се поклони паганском божанству, због чега је настрадао у мукама.

Седморо браће Макавеја и њихова мајка Соломона, слиједили су његов примјер па су и они страдали мученичком смрћу.

Мошти светих мученика Макавеја чувају се у базилици Светог Андреја у Келну у Њемачкој.

Свети мученици Макавеји
Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија,Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима.

Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
---------------------------------------------------
14. августа 2018. године, почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28. августа.

понедељак, 13. август 2018.

Александар Белић - Да се не заборави!

На данашњи дан 13. августа 1876. године,
рођен је Александар Белић


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.