петак, 18. јун 2021.

четвртак, 17. јун 2021.

ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ ... Да се не заборави!


 17. јуна 2015. године умро је 
прослављени српски глумац
ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ





ТУЖАН ЖИВОТНИ КРАЈ!

Живот је суров према многима. 
Увесељавао је многе, а умро је 
у великој биједи, чак толикој да није 
имао пара да купи ципеле! 

То није судбина. 
То је иронија живота којем се сви радују, 
али га многи на невјероватан начин 
и несрећно завршавају.

среда, 16. јун 2021.

ЉУБОМИР СТОЈАНОВИЋ - Да се не заборави!

 
16. јуна 1930. године умро је
Љубомир Стојановић

Био је српски државник, политичар и филолог, 
редовни члан Српске краљевске академије.

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

  
Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.

Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају 
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. 
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.


Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ - Да се не заборави!


16. jуна 1859. године рођен је 
славни српски сликар 

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Павле Паја Јовановић 

Био је један од највећих српских сликара 
и типичан представник академског реализма. 

Сеоба Срба

Карађорђе Петровић

Михајло Пупин,1903. 
Народни музеј, Београд

понедељак, 14. јун 2021.

Свети Јустин Ћелијски ... Да се не заборави!

 Иако није Црвено слово у црквеном календару 

Српска православна црква 

    14. јуна обиљежава спомен на светог 
    и преподобног Јустина Ћелијског
    Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.

    Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

    Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.

    Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке 


    По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.

    У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.

    Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.

    Свети Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла  1979. године.

     

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ - Да се не заборави!


14. јуна 1904. године у Сремској Каменици 
умро је српски писац и љекар

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

једна од најмаркантнијих личности 
српског друштва у другој половини XIX вијека.


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98).

Најпознатији је као дјечији пјесник 
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").

Споменик Јовану Јовановићу Змају 
у Новом Саду у Змај Јовиној улици


Чика Јовин гроб на гробљу 
у Сремској Каменици

недеља, 13. јун 2021.

Сасвим природно, нормално и очекивано ... КОШАРКАШИ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ су ШАМПИОНИ СРБИЈЕ!

 

У трећој, одлучујућој финалној утакмици за

Кошаркашког првака Србије ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 

побиједила Мегу

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Мега

77:65 (21:24, 23:12, 13:14, 20:15)


У другој утакмици Мега је побиједила ЗВЕЗДУ
и изједначила резултат у серији на 1:1
Мега - Црвена звезда
84:79 (35:17, 10:29, 20:12, 19:21)


У првој финалној утакмици 

Кошаркашке лиге Србије ЗВЕЗДА је прегазила Мегу!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Мега
98:69 (31:17, 26:20, 21:19, 20:13)


NOVAK ĐOKOVIĆ ... ЂОКОВИЋ НОВАК НАЈБОЉИ НА ПЛАНЕТИ ... 19-та титула на гренд слем турнирима, друга у Ролан Гаросу ... 84-та у каријери.

СРБИН 
НОВАК ЂОКОВИЋ
НАЈБОЉИ НА ПЛАНЕТИ


НОВАК ЂОКОВИЋ - Стефанос Циципас

3:2 (6:7/6:8/, 2:6, 6:3, 6:2, 6:4)


НОВАК ЂОКОВИЋ - Стефанос Циципас 
6:2 у међусобним мечевима!







Драгомир Бојанић ГИДРА ... Да се не заборави!

Драгомир Бојанић ГИДРА
13. јуна 1933. године
рођен је славни српски глумац у Крагујевцу.


Из славне српске прошлости ... Дан кад је сликарка Катарина Ивановић изабрана за прву жену - академика у Србији


 13. јуна 1876. изабрана је за прву жену академика у Србији.
Катарина Ивановић
- Катарина је била прва жена академски сликар у Србији

ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА

Катарина Ивановић, рођена је 15. априла 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.

Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.

У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.

Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.

Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба. 

Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.

Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.

Дочек Српкиње Јелене, 
угарске краљице - 1869. године

Ослобођење Београда1806. — 1857.

Смрт сиротице

Мада није знала матерњи језик, Срби у Бечу је топло примају. Ивановићева се спријатељила са припадницима српске дијаспоре и ушла је у круг око Вука Стефановића Караџића; почела је интензивније да учи српски језик и да чита књиге. 

Захваљујући пјеснику Сими Милутиновићу Сарајлији, Катарина је убрзо стекла статус савремене националне хероине. 
Пјесник је томе највише допринио својом пјесмом „Тројесестарство“ објављеном у Лајпцигу 1837. године, посвећеној Катарини Ивановић


Заузврат Катарина Ивановић 
нассликала је српског "Хомера"
СИМУ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈУ

субота, 12. јун 2021.

МИОДРАГ МИЋА ПОПОВИЋ - Да се не заборави!


 12. јуна, 1923. године рођен је
славни српски сликар, академик
Миодраг Мића Поповић
Критика у пејсажу ...

На слици је овјековечена сцена са 
Љубинком Михаиловић, Косом Бошкан,
Петром Омчикусом и аутором дјела 

Сто са  мртвом природом

 Српски сељак