недеља, 31. мај 2015.

Дан након пребијања Срба из Чачка у Сарајеву


Линк: Вечерње новости пишу

Сарајево: Претучена петорица младића из Чачка

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сарајевски хулигани немојте више, немојте забога. Не пребијајте Србе из Србије. Они једном у животу дођу у Сарајево и након што их испребијате, ако преживе, никад им више ни на ум неће пасти да се приближе међуентитетској линији разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ.

Искуство Нелета Карајлића, некадашњег сарајлије од прије пар мјесеци, изгледа да никога није опаметило. И њега је знатижеља вукла да посјети родни град и та глупост умало га није коштала линча.

Заправо, ако Србе из Србије било каква потреба и неизбјежан пут води у Федерацију БиХ, одмах на граничном прелазу Рача има да им се почну трести гаће од саме помисли да ће умјесто провода неко да их испребија на подручју Федерације БиХ. 

Оправдани страх Срба који долазе из Србије на подручје Федерације БиХ, односно у Сарајево не важи за Наташу Кандић, „Жене у црном", Соњу Бисерко, Чедомира Говнановића, јер они су пожељнији гости у Сарајеву него чак и ефендија из Рашке области Муамер Зукорлић. 
Уосталом, знам да је Наташа Кандић почасни грађанин Сарајева. За остале набројане било ми је мрско да се присјећам или да провјеравам.

Ако баш неки Србин из Србије има потребу за било каквим послом у ентитету Федерације БиХ, а има и таквих, онда би требало знати и ових неколико корисних савјета.

Прво и основно - са београдским или србијанским таблицама не улазити у Сарајево. Ауто је најбоље оставити на Палама. /Сад је сигурно, јер нема више ни паљанских лопова, а ни ауто-мафије која би вам у року за час украла ауто/. 
Дакле, треба слиједити и наредна упутства. Ако пођете са Пала за федерално Сарајево најбоље је узети такси /цијена превоза је између 25-30 марака/.

Пожељно би било „изнајмити и преводиоца“ са екавског на ијекавски изговор, а таквих на Палама има подоста и нису скупи. Дневница је између 20-30 марака. У било каквој комуникацији треба искључиво сарађивати са паљанским „преводиоцем“ и шапатом му преносити информације, а он ће даље умјесто Србијанаца остваривати комуникацију са федералцима.

Надаље, ово је врло важно. Прије уласка у Сарајево Срби из Србије обавезно морају са руку скинути бројанице ако их носе. Затим, ако на ланчићима носе крстове у таквим случајевима  гардаробу треба закопчати до грла, па и у овим данима кад су високе температуре. Боље се и „кувати“ на сунцу, него бити пребијен због крста на ланчићу. 

Једна од алтернатива је и ова: прије уласка у Сарајево ослободити се свих обиљежја која су српска. Ако неко има тетоважу неког свеца или краља на видном мјесту најбоље је то мјесто изоловати завојем. То је једини начин „заштите“ да због таквих тетовираних слика не би неко завршио у правим завојима, глуво било.

За Србе из Србије најсигурнији начин и спас од могућих тежих посљедица је не ићи даље са Пала или из Лукавице у федерално Сарајево.

Ово важи само за Србе из Србије који говоре екавски. За Србе са Пала и из Лукавице то не важи, јер свакако на стотине Срба углавном омладине у вечерњим сатима хрли у бројне сарајевске кафиће. Али то је већ нека друга тема. 


"Ко би рек'о чуда да се десе, па Миљацка
/извире на Палама/ мостове однесе.

Но, Срби из Србије требају да воде рачуна
да их ђаво не однесе умјесто мостова.

СРПСКОМ ДВОЈЦУ БРОНЗАНА МЕДАЉА НА ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ у Пољској!

31.5.2015. године


ЉУБА ТАДИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


31. маја 1929. године
рођен  је бард српског глумишта, 
славни српски глумац
 
ЉУБА ТАДИЋ




31. маја 2015. - СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ПЕДЕСЕТНИЦА - ТРОЈИЦЕ

Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо.

Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…“.

И, гле, после десет дана  по речима јеванђелиста Луке „бејаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум с неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују….“ 

Онима који су ово видели и нису разумели, апостол Петар објашњава смисао догађаја који се збио речима пророка Јоила које сам већ навео: „Него оно што је рекао пророк Јоил: ‘И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше…'“.

Педесетница, тако, за Хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос.
Христос је учио о Царству Божијем и, гле, оно се открило у Педесетници!

Христос је обећао да ће Дух Божији открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници!

Свет, историја, време, живот: све је у Педесетници обасјано последњом светлошћу, све је преиспуњено крајњим смислом. Педесетницом је, у свету и историји, почео велики и славни дан Господњи!

петак, 29. мај 2015.

Кад "ВИ" постане "ТИ", тек онда може постојати пријатељство!


ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Да ли се ради о култури понашања или о културном понашању, односно опхођењу према другом?!

Наизглед, али само наизглед, ради се о небитним стварима или о битном времену у којем су ствари постале опсесија у којој се заборављају људи.

Мислим, али коме је важно шта ја мислим, кад некоме није важно ни шта он сам о себи или о било чему мисли? Јер неисказане мисли су забетонирана стварност јединке, која се бори са мислима у њиховој дистрибуцији или се ради о трајном архивирању неких сазнања  у бункеру памћења.

Културно је обраћати се другима са великим почетним словом “В” уз додатак још једног малог слова”и”. На крају сједињавањем сугласника и самогласника добијамо оно фамозно - “Ви”. Е то ”Ви” би у крајњој линији требало да буде подсјећање да нисте више млади, а када нисте то, онда би требало да будете у неким годинама у којима би вам “Ви” давало неки значај и позицију поштовања које долази од онога ко вам се тако обраћа.

А шта је у позадини свега? Није баш јасно, али ради се о стравичној удаљености човјека од другог људског бића, јер “Ви” је удаљеност од близине до недокучиве крајности у сазвјежђу бескраног планетарног система. Дакле, “Ви” је непремостива препрека у размишљању и самосвјесном закључивању да вам све мање вјерују и праштају они који ваше лажи доживљавају као увреде, а да при том, очекују да "Ви" туђе лажи живите као своје истине.

Може ли се овдје говорити о непремостивој баријери која спутава сваку блискост и евентуално приближавање на фону градње међуљудског повјерења или ће вас опет неко зивкати са малим “ти”. 
Мало “ти” јесте хармонична блискост коју осјећају сви људи, али многи од таквог приближавања осјећају имагинарни страх, који у корјену остаје у меморији закован. 

Међутим, све постаје небитно при помисли да је најважније родитељско “ти”, јер се ради о сједињеној близини у којој не постоји удаљавање. Идентична је блискост и са Господом Богом, јер Бог је у нама и са нама, само му се требају посветити вјера и љубав, јер ЉУБАВ одржава свако живо биће у животу и помаже му да траје.



ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - САМО ЈЕ ЗВЕЗДА БИЛА ШАМПИОН ЕВРОПЕ И СВИЈЕТА!


Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ постали су 29. маја 1991. године шампиони Европе у италијанском граду Барију побједом на пенале 5:3 против француског Олимпика из Марсеља и на тај начин се београдски клуб златним словима уписао у историју фудбала, јер је поред ЗВЕЗДЕ  тешко да ће у будућности било који клуб са ових простора поновити нешто слично.






СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

29. маја 1875. године
рођен је славни српски књижевник и пјесник 
СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ
Живио је врло кратко,
јер је био мучен по аустријским логорима


недеља, 24. мај 2015.

Бронза за српски четверосјед на Свјетском купу!


Српски четверосјед у саставу 
Небоjша Груjић, Mарко Новаковић, 
Стефан Векић и Mарко Драгосављевић 
освоjио jе бронзану медаљу 
на Свјетском купу у Дуизбургу у каjаку.



Oни су на 200 метара заузели треће мјесто

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - АПСОУЛУТНА ДОМИНАЦИЈА И У МУШКОЈ И У ЖЕНСКОЈ КОНКУРЕНЦИЈИ МАЧЕВАЊА ЗА ПРВАКЕ СРБИЈЕ!


Јуче је одржано екипно и појединачно Првенство Србије у дисциплинама сабља и флорет, а црвено-бели су стигли до двије титуле у екипној конкуренцији у дисциплини сабља, док је у појединачном такмичењу титулу првака у дисциплини флорет освојила Звездина узданица
 МАРИЈА КОВАЧЕВИЋ.




Црвено-бели су у дисциплини сабља до злата стигли побједом у финалу против екипе БМК Железничар Витез резултатом 45:18. Била је то 32. шампионска титула за ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ у сабљи у мушкој конкуренцији што се тиче трофејне клупске историје, а освојили су је: Данило Четић, Петар Поповић, Владимир Черницин и Виктор Голубовић.


  Женска екипа ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ до првог мјеста и пете шампионске титуле у дисциплини сабља у клупској историји стигла је тријумфом у финалу над Спартаком резултатом 45:32, а донијела ју је екипа у саставу: 
         Светлана Вишњић, Сара Матовић 
и Соња Штиклица.



МАРИЈА КОВАЧЕВИЋ, такмичарка ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ 
        у дисциплини флорет освојила је титулу првака Србије испред клупске другарице Љубице Бранковић


КРИСТИНА БЕДЕЧ - БРОНЗАНА МЕДАЉА ЗА СРБИЈУ НА СВЈЕТСКОМ КУПУ!

24.5.2015.

СРБИЈА СВЈЕТСКИ ШАМПИОН У КУГЛАЊУ!

24.5.2015.
Mушка куглашка репрезентациjа СРБИЈЕ освоjила jе титулу свјетског шампиона на првенству свијета у њемачком Шпаjхерздорфу, пошто jе синоћ у финалу савладала селекциjу домаћина.

Српски тим jе пред 2.500 гледалаца славио са
3.902:3.848
 у чуњевима и 6:2 у играчким пенима.

СРБИЈИ jе ово треће титула, након Детенхаjма 2009. и Сараjева 2011. године.

На претходном шампионату свијета у мађарском Залаегерсегу СРБИЈА jе освоjила бронзу.

24.5. су: Свети ЋИРИЛО и МЕТОДИЈЕ


У време када су владали иконоборни цареви, Лав Јерменин, Михаил Травла (или Балба) и син Михајлов, Теофил; живео је у граду Солуну високородан и богат човек, по имену Лав и његова супруга Марија. Имали су два сина: Методија и Константина, који у монаштву доби име Кирил (Ћирило). 

Подарише, ово двоје благочестивих људи свету два светила и просветитеља словенских земаља. Старији брат, Методије, из почетка је служио у војсци, као и отац његов, па пошто се показа као добар и храбар, цар га унапреди у војводу и посла га у једну словенску покрајину (Славинију), где он научи словенски језик и упозна таштину житејских брига у време цара Теофила, који стаде гонити православне хришћане због поштовања светих икона. Те он, након десет година остави војводство, оде на Олимп и замонаши се. Одабрао је службу цара небескога, војујући против невидљивих непријатеља - злих духова.

Његов млађи брат, блажени Константин, још од самог свог рођења пројављиваше нешто необично. Још као дојенче не хтеде јести туђег млека, сем мајчиног, што се показа родитељима његовим као знак са неба, те се они заветоваше од његовог рођења да ће од тада живети као брат и сестра. Научили су га читању и писању књига, зашто је био јако обдарен и поврх свега богоугодном животу, упућујући га у духовну мудрост. Када одрасте, придружи се свом старијем брату, Методију и замонаши се.

На молбу Хазарског цара Кагана, цар Михаил посла ову двојицу богоугодних монаха да проповедају хришћанство, те они успеше да убеде најпре самог цара Кагана, а потом и све остале да је хришћанство права вера која води ка вечном Животу и спасењу. По повратку у Цариград, саставили су словенску азбуку, која је у себи садржала 38 слова и почели су са превођењем црквених књига са грчког на словенски језик.

Одазваше се и на позив кнеза Растислава да дођу у Моравију и да проповедају Јеванђеље и уче народ хришћанској вери. Истовремено преведоше црквене књиге и разделише их свештеницима да уче и шире Јеванђеље и даље у народу.

Одатле одоше у Рим, одазвавши се на папин позив, и ту свети Ћирило умре, 14. фебруара 869 године. На захтев његовог брата, Методија, сахрањен је у Цркви Светог Климента у Риму. Од тог дана, па све до данас, почела су се дешавати многа чудеса; исцељивали су се болесни, како духом, тако и телом. По лику његовом израђена је икона пред којом дан и ноћ, непрестано пале се свеће и узносе хвале и молитве Богу који прослави блаженог Ћирила, и све оне који га искрено љубе и моле му се са искреном вером.

Методије се, након тога врати у Моравију и настави са ширењем вере међу Словенима, све до своје смрти, 6. априла 885 године, а његове мошти беху сахрањене у Саборној Цркви у Велеграду. Требало би напоменути да се он одликовао даром пророчства. Његово започето и незавршено дело, наставили су његови ученици са Светим Климентом на челу. Прешавши Дунав, стигли су у Македонију (Охрид) и ту су продужили започети посао браће Ћирила и Методија, ширећи веру и писменост међу Словенима.

субота, 23. мај 2015.

Ватерполисткиње ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ освојиле све што се могло освојити у Србији!

23.5.2015.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Сента 
16:11 (6:2, 3:3, 2:4, 5:2)

Ватерполисткиње ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ освојиле су другу шампионску титулу у клупској историји побједом у мајсторици финалне серије против Сенте у Београду.
Црвено-беле су на тај начин одбраниле дуплу круну и наставиле доминацију на домаћој сцени. Титула је остала у Београду, а ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је и у својој другој сезони освојила све трофеје на домаћој сцени.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Александровић, Миловановић 1, Пантовић 1, Ћоровић 1, Радојчић, Дујовић 2, Симић 1, Мандић 1, Ђорђевић, Васковић, Ивковић 6, Јаковљевић 3, Вујовић. Тренер: Милош Брадић.

НОВАКОВИЋУ И ГРУЈИЋУ ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ! БРАВО МОМЦИ, БРАВО СРБИЈО!



23.5.2015. 

Српски кајакаши 
Марко Новаковић 
и Небојша Грујић 
освојили су злато 
на другом Свјетском купу сезоне 
у њемачком Дуисбургу.

Новаковић и Грујић су тријумфовали 
у дисциплини К2 на 200 метара 
у времену од 31.669 секунде.

Друго мјесто, са 81 хиљадитинком заостатка
заузели су Нијемци. 


петак, 22. мај 2015.

ЗЛОТВОРИ - УБИЛИ СТЕ 12 БЕБА, УБИЛИ СТЕ 12 ДУША КОЈЕ ЋЕ ВАС ВЈЕЧНО ПРОГАЊАТИ У ВАШЕМ САМРТНОМ РОПЦУ И ПАКЛУ СТРАДАЊА!

ВЕЛИКА СРАМОТА НА САВЈЕСТИ ЧОВЈЕЧАНСТВА И НА САВЈЕСТИ МОЋНИКА КОЈИ НИСУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ ТЕК РОЂЕНИ ЖИВОТИ НАСТАВЕ!

ЗЛОЧИНЦИ - ВИ КОЈИ СТЕ УБИЛИ 
ТЕК РОЂЕНУ ДЈЕЦУ
- ТО ВАМ НИКАДА НЕ МОЖЕМО ОПРОСТИТИ!

На данашњи дан /22. маја/  обиљежава се 23 године од смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру. У болници у Бањалуци, 22. маја. 1992. године, умрла је прва беба због несташице кисеоника, за вријеме оружаних сукоба за коридор код Брчког током грађанског рата у БиХ. 

САД и друге западне земље тада нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске. 


На одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12-оро новорођенчади због недостатка кисеоника који није могао да буде допремљен из Београда.


четвртак, 21. мај 2015.

21. 5. 2.015. је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов

21. 5. 2.015. је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. 
Јован је био и (према Писму) син Заведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.

Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.

Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејско језеро Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.

Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.

После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откривење.

Када је Доментијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.

Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља."

Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 21. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.

Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 26. октобра. Сваког 21. маја, на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.

Апостол Јован је написао Свето Еванђеље, три Саборне Посланице и Откривење.

Спомен овог великог апостола и еванђелисте празнује се 26. октобра. Но 21. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.