SlAvKo JOVIČIĆ SLAVUJ: јул 2012

ХВАЛА СВИМА КОЈИ ПОСЈЕЋУЈУ ОВАЈ БЛОГ

За приватни блог, а да при том нисам ријалити "звијезда", наравно немам ни "Ју-Тјуб" канал, а нисам ни "естрадна звијезда" - ово је више него изванредна посјећеност једном приватном блогу ... Бог благословио све оне који посјећују блог ... НАПОМЕНА - На блогу нису дозвољени коментари због покушаја појединаца да вријеђају српски народ, па и мене лично. На блогу нема увредљивих садржаја, нити текстова који би било који народ или појединца вријеђали ... Нема ни тзв. аналитичких процјена - "Што је баби мило - то јој се и снило", а нема ни предвиђања тзв. аналитичара опште праксе по систему: Шта би било, кад би било, а није тако било, а неће никада ни бити, а можда се и деси!

Предсједник Републике Српске др Рајко Кузмановић указом је одликовао Славка Јовичића Славуја

У образложењу додјеле Ордена Славку Јовичићу Славују стоји - Предсједник Републике Српске др Рајко Кузмановић Орденом Његоша II реда одликовао је Славка Јовичића Славуја, за борбу и истину о страдању српског народа у претходном грађанском рату у БиХ и за укупан допринос у стварању и развоју Републике Српске.

Славко Јовичић Славуј је први добитник ПЛАКЕТЕ, тек установљеног највишег признања Општине ПАЛЕ

ПЛАКЕТА, ЗАХВАЛНИЦА и НОВЧАНА НАГРАДА ... Са поносом могу да кажем да сам први носилац тек установљене ПЛАКЕТЕ и ЗАХВАЛНИЦЕ као највећег признања за развој и афирмацију општине ПАЛЕ. ПЛАКЕТУ и ЗАХВАЛНИЦУ добио сам за Дан и крсну славу општине ПАЛЕ /на Велику Госпојину/ 28 августа 2005. године, из руку предсједника Скупштине општине Ненада Пандуревића.

POSTAO SAM PISAC...

Ranije, dok sam bio tinejdžer, uh davno je to bilo, reči su nalazile mene.

Reči svakakve: gubave, tuđe, kvrgave, ubudjane, i one koje su me raspamećivale.

Doduše, bivalo je tu i tamo i nežnih umilnih reči.

A kasnije, dosta kasnije, neki drugi ljudi preparirali su mi mozak i celi mentalni sklop užeglim pluskvamperfektima i jalovim futurima. Rečima koje su udarale, zaudarale, koje su obećavale, lagale, koje bi me vređale, u tipičan niz ređele, šapatima koji bi šaptače napaljivali, a mene nedovoljno rasanjivali.

UČILI SU ME NA POGREŠAN NAČIN.

Prethodno su falsifikovali istoriju i na taj monstruozni ideološki način - izbrisali su iz naših sećanja kroz vekove ogromno srpsko stradanje, a posebno u Drugom svetskom ratu. Jame napunjene srpskim kostima su zabetonirali i istinu su duboko u njima sahranili. No, nikada nisu ni pomislili da na dostojanstven način sahrane srpsku decu, srpsku mladost i starost, koju su i oni po najviše žrtvovali i ubijali... Bili su im važni samo ideali. Jedino Srbi nisu znali da za ideale ginu budale! Svi drugi narodi su to pre nas shvatili. U nama su, nametnutom istorijom ubijali svaku i pomisao da kažemo - ko smo, da kažemo šta smo ...

Danas su mnogo "moderne" reči: implementacija, pragmatizam, reforma, komformizam, lustracija, еxperti itd

Kad čujem reč expert, baš mi onako iz čista mira bude loše (!?). Danas u BiH ima više tzv. experata za sve i svašta nego u celom svetu zajedno! Čuj expert!? Za šta? Znam samo da su rezultati svih tih tzv. experata “opšte prakse” ravni nuli. Jer, šta su to oni, svi zajedno, dobrog učinili da narodu ili narodima bude bolje. Ništa! Zapravo, tzv. experte su izmislili samo mediji i te im etikete lepe kao etikete na flaše "Jelen piva". A, uglavnom svi ti tzv. experti, kao uostalom i bulumenta raznih vrsta i fela tzv. analitičara, skoro uvek služe se samo naknadnom pameću i dodatno sami sebe promovišu u mesije i spasitelje svega i svačega, umesto da spašavaju jadni narod od svojin nebuloznih izjava, komentara, poteza, ideja, ideologija i raznih frazeologija.

Srećan sam što postadoh pisac. Što umem sam da nalazim reči. Jer ranije dok nisam bio ovo što sad jesam, reči su nalazile mene.

Napisah, eto, knjigu - Najzloglasniji muslimanski koncentracioni logor smrti u prethodnom gradjanskom ratu u BiH od 1992 - 1996. godine - "SILOS". Napisah je 1997. godine i to na vlastitom i stravičnom iskustvu sopstvene patnje kroz koju sam prolazio 44 meseca. Naime, bio sam u tri muslimanska logora smrti od 26. maja 1992. - do 19. januara 1996. godine.

Iako sam u uvodu rekao da sam postao pisac, sad zaista znam da nema tih reči kojima bih mogao opisati sve patnje, niti načine na koje su me mučili muslimanski zločinci. Jednostavno i da znam sve to opisati, siguran sam da me nijedan čitalac ne bi razumeo. Tačnije, niko me ne bi shvatio, jer ljudski um još nije na tom stepenu "shvatljivosti", odnosno prihvatljivosti doživljenog i preživljenog stradanja pa da sve te strahote može da razumije.

Iako imam memorisane gradje za barem još pet knjiga, nažalost, malo sam i previše lenj. Ali, pišem mnogo tekstova za razne novine i što bi se raklo: ima me stalno u novinama, u medijima.

Idemo dalje. Mora se samo napred!

SlAvKo JOVIČIĆ SLAVUJ

уторак, 10. јул 2012.

Пјесма љубави ... АУТОР: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Архива чланака