четвртак, 28. фебруар 2013.

Још једном о сутрашњем обичном дану - 1. марту...


ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Дан тзв. независности Босне и Херцеговине, што се тиче Срба, поготово Срба из Републике Српске - није никакав празник БиХ!
Заправо, тај датум за српски народ не значи ама баш ништа!

Прво, БиХ  нема Закон о "државним" празницима. А, ако се икада такав закон и изгласа у Парламентарној скупштини БиХ,  са стопостотном сигурношћу могу потврдити да српски представници у Парламентарној скупштини БиХ  никада неће гласати да 1. март буде и празник за све народе у БиХ, односно да то постане празник који ће обележавати и Срби у Републици Српској!!! 

Дакле,  то може бити празник у једном делу БиХ, односно у Федерацији БиХ и ништа више! Апсулутно, нас, српске политичаре, не интересује шта и ко слави у Федерацији БиХ! 

Што се тиче самог фамозног референдума који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, морам да кажем да је то био нелегални чин муслиманског и хрватског политичког руководства БиХ, који су без сагласности Срба у БиХ, противуставно и сецесионистичким актом срушили тада легално и једино признати Устав тадашње СФР Југославије, а самим тим, срушили су и тадашњу Југосавију, чланицу УН!

Тадашње муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава, сви они би одговарали за најтежа кривична дела! 

Сами проценти излазности на референдум су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима седели само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије Изетбеговића и министрима иностраних послова Немачке Дитриху Геншеру и аустријском министру иностраних послова  Алојзу Моку, највећим србомрсцима тог времена.

Па, чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска већина од 66, 6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је излазност била нешто већа од 64 одсто?!

Све је дакле фалсификовано и препарирано са једним циљем – неуставним потезима политички и територијално издвојити БиХ из легално признате државе СФР Југославије! 

Прије самог одржавања феререндума, тадашњи председавајући седмочланог Председништва БиХ и лидер муслиманског народа и председник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ  спреман сам жртвовати и мир”!

/НАПОМЕНА: био сам присутан у скупштинској сали/

Том реченицом,  Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански рат у БиХ. Све друго су само трагичне последице које су настале након ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ. 

И да закључим.  1. март за српски народ и за Републику Српску не значи ништа и никада неће бити државни празник! 1. март је само Дан цивилне заштите у Републици Српској и он се тако и обележава!

среда, 27. фебруар 2013.

Срби никада неће прихватити 1. март као Дан независности БиХ


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Српски народ никада неће прихватити 1. март као тзв. дан независности БиХ, јер је то датум који је донио несрећу, ратна дешавања, десетине хиљада жртава на свим странама у БиХ.
  
Већ годинама разне званичне бошњачке институције и њихови представници, који сами себе сматрају 'власницима' БиХ, у сарадњи са, такође, бошњачким невладним сектором, покушавају да 1. март уврсте у државне празнике, иако је тај датум симбол несреће за Србе.

Само да укратко подсјетим да је 1. марта 1992. године организован нелегалан, сепаратистички и сецесионистички референдум, чиме је БиХ издвојена из уставног и територијалног поретка тадашње СФРЈ.
 
Да будем још конкретнији. Све док буде постојао и посљедњи Србин у органима парламента БиХ, овај тзв. празник не може и неће бити  "државни"!

Јасно је нама да се  Бошњаци  сваке године ''упиру'' да 1. марта направе празничну атмосферу у парламенту БиХ, јер је то за њих, одлуком ресорног федералног министарства, нерадни дан.
 Хрвате нисам одмах поменуо, јер се  из године у годину потврђује да све мање Хрвата присуствује свечаностима поводом 1. марта.
 
Што се тиче нас Срба из Републике Српске /РС/, ми ћемо се 1. марта одазвати само обиљежвању дана Цивилне заштите РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. 

Нико од српских представника у институцијама БиХ неће присуствовати прослави такозваног дана независности БиХ, којег у Предсједништву Бих организују хрватски и бошњчки чланови Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић.

Заправо, инсистирање Бошњака и дијела Хрвата у БиХ на дану независности као државном празнику БиХ само призива зле духове прошлости и ствара још већи јаз међу народима у БиХ, јер је овај датум неприхватљив за српски народ и један је од најсуморнијих дана у историји БиХ.
 
 1. март 1992. године био је датум када је без српског народа и без његовог учешћа на нелегалном и противуставном референдуму одлучено о проглашењу независности и отцјепљења БиХ од тадашње СФРЈ. Посљедице тога имали смо прилику да осјетимо и видимо кроз крвави грађански  ратни сукоб који се дешавао у БиХ.
 
Српски народ никада не може да заборави да се управо на тај дан, прије 21. годину, испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, догодио  етнички мотивисани злочин, када су Муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што је само наговијестило наставак и ратног пламена који се већ раније почео да преноси из Хрватске и да се шири и у БиХ.

Убиство Николе Гардовића извршио је окорјели сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, а против њега је тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво отворило судски процес, који никада није окончан, јер је Делалић убијен 2008. године у Сарајеву.
 
Тог Првог мартовског дана 1992. године, сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршији, гдје је требало да буде обављено вјерско православно вјенчање. Српска застава засметала је Муслиманима. Покушај да је отму није им успио и онда су се одлучили на убиство, што додатно распламсало незаустављиву четверогодишњу крваву ратну катаклизму.
 
Нема потребе да износим и многе друге разлоге, али да закључим -  1. март, што се тиче Срба из РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ , никад неће бити никакав празник у БиХ!

уторак, 12. фебруар 2013.

ОПОЗИЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У СЛУЖБИ МЕТЕРЕОЛОГИЈЕ


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Прошао је јануар. Прође,  ево, и пола  фебруара. Увијек је на почетку године тешка ситуација. У БиХ је проблем што су овдје претешке и предуге године.

 Не смије се  заборавити да је БиХ земља у транзицији!? Но, не би то, уопште,  био никакав проблем да се многи политичари, поготово у Сарајеву, нису одавно умјесто на колосјеку транзиције, нашли у својеврсном политичком трансу. У огромној су некој журби, а у журби се, по правилу, никада ништа добро не дешава. Знам  добро да многе обавезе не могу да чекају, а богами и многе се више не могу ни одлагати у недоглед. 

Али, такође,  знам да су, ови који су  цијели јануар као нешто и радили, па ако и јесу, онда су смишљено и оркестрирано радили или су покушавали да раде о глави Републици Српској. Међутим,  они су радили против интереса БиХ и против интереса све три конститутивна народа, наравно, и против осталих - "Сејдића и Финција". 

 Ако ћемо поштено, а рекли смо да хоћемо, а и требали би, па вријеме је и да почнемо.
Дакле, све у свему, сви онако скупа, не радећи ништа у јануару мјесецу (неки не раде ништа годинама, а има и таквих који никад ништа у свом животу нису радили!?) су највише одморили конститутивне народе и наравно све грађане у БиХ од својих лакрдијашких политичких и авантуристичких потеза и антидејтонских активности.

У преводу то би значило да су се у претходном мјесецу, у најмању руку, многи покушавали  бавити противуставним активностима и подривањем и самих темеља на којима једино може и мора да функционише оваква Босна и Херцеговина, а то је Дејтонски споразум!

Преполовљен је и најкраћи мјесец у години и у наставку, а поготово у марту дешаваће се врло важне ствари. 

Појединци, народи, мислим на  колективитете, па онда и на националне мањине, поново ће пунити новинске насловне стране. Телевизије ће имати обезбијеђен цјелодневни програм, под условом да се, ако је то уопште и могуће, заврше турске сапунице и да ове просторе бар некада напусти "Сулејман Величанствени"!?  

Са пуним радним еланом, напуњених батерија,  пуни оптимизма и енергије за рад и политичари ће засукати рукаве. А  шта нас све чека? Много недовршених послова, огроман број задатака, много нерјешених проблема и питања. Јер, ваља нама у Европу. Ваља нам у Европску  унију. Сви то  хоћемо и желимо?! Но, основно је питање како? Кад? Или можда никад! 


Ипак, нећу да баксузирам, и да се ја питам, ја бих одмах сутра затражио пријем БиХ у Европску унију, али ко ће да нас прими? Нико нас тамо неће!  Лијепо богами!  О том по том. Уосталом, гдје нам се и жури?!

 И сасвим на крају, није вишка мало и метереологије. Наиме, сви смо се увјерили на сопственој кожи да је ова зима промјенљива, сад снијег, сад нема снијега.  Са сигурношћу се може тврдити да ће прољеће бити много врелије, бар кад су у питању политика и политичке теме и дилеме. 

Али неће бити онако како то прижељкује опозиција у Републици Српској, већ напросто у прољеће све се буди. Буди се природа. И нека ми сад неко каже да се и ми политичари не разумијемо у климу?! Но, друга је ствар што је ова временска клима одговарала вечини грађана, док ће у наредним мјесецима политичка клима бити за многе нездрава и тешко сварљива.

недеља, 03. фебруар 2013.

АЗБУКА ЖИВОТА!!!


ОНИ МИСЛЕ ДА МИ НЕ МИСЛИМО!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

У данашњој општој глобализацији и у свијету препуном контроверзи, лицемјерства, лажи и обмана - правда и право, као универзалне категорије равнотеже између кршилаца основних људских права и оних других чија су сва права погажена - губе потпуни смисао општеприхваћених норми и каквог - таквог правног баланса између злочинаца и злостављаних и угњетаваних људских бића.

Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требало да буде основни предуслов за све друго... Треће... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ето, бошњачка политичка, интелектуална и медијска елита потпуно је неоправдано приграбила себи право да само они буду тумачи те истине.


Најновији подаци или информације које се ових мјесеци појављују у медијима, истина још стидљиво, да у неким заједничким институцијама БиХ раде лица бошњачке националности за која, изван сваке разумне сумње, постоје необориви докази да су починили стравичне злочине над српским народом - није ништа ново, нити сензационално. За сва лица за која постоје основане индиције да су као припадници тзв. Армије РБиХ починили небројене злочине над српским народом и које српска страна оптужује - јесте само парадигма о стратешком интересу Бошњака и њиховој перцепцији да се овдје ради о атаку на њихове "добре момке"?!


Годинама се залажем да се потпуно разјасни ратна прошлост и да утврдимо ко је коме - оно најлошије и шта урадио у претходном грађанском рату. Свјестан сам да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немам намјеру да одустанем од перманентне борбе за истину, понајвише због моралне обавезе коју сам сам себи наметнуо и чисте савјести према невиним Србима који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда бошњачког, па и хрватског народа. Починиоци ратних злочина над српским народом не раде само у полицијским структурама БиХ, мада су безбиједносне институције индикативан примјер за њихово ухљебљење. Стање ништа није боље ни у још неким заједничким институцијама Босне и Херцеговине. Њихови пипци досежу и до дипломатије и иних такозваних хуманитарних невладиних организација. Не желим да се мијешам у надлежност правосудних институција БиХ, нити да прејудицирам наредне потезе, у првом реду Тужилаштва БиХ, али желим да по не знам који пут поновим - у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити обнављало "братство и јединство"!?


Овдје су се међусобно убијали народи. Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.


Тако су муслимани, данас Бошњаци, ратовали против Срба и Хрвата.


Ратовали су (Алијини) муслимани чак и против муслимана (Абдићеваца).


Удружени, свезаних застава, дакле заједно муслимани и Хрвати ратовали су против Срба.


Хрвати су ратовали против Срба и муслимана.


Срби су увек били сами и ратовали су против муслимана и Хрвата.


Страни окорели криминалци и терористи из исламског свијета (муџахедини) , ратовали су против Срба. Ратовали су и неколико мјесеци и против Хрвата, у времену кад су међусобно ратовали муслимани и Хрвати.


Регуларна војска Републике Хрватске је ратовала против Срба.


Бивша регуларна и једино легална ЈНА је помагала Србима.


Неке међународне снаге су помагале муслиманима и Хрватима.


Свако против свакога је ратовао!!!


Једном давно, нобеловац Иво Андрић лијепо написа: "Паметни шуте, фукара и лопови се богате, а само још будале говоре и за нешто се боре!" Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да је истина и право Срба, а не само Бошњака или разних других лобиста из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост. Циљ је био сасвим јасан - све учинити да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, у цјелини.


Зато данас разни квазиинтелектуалци, самозвани аналитичари, разни србомрзитељи, булумента јада и изрода - саопштава нам и убјеђује нас шта се то нама овдје дешавало, нама који смо били жртве на овим просторима!? А ти исти, ама баш сви заједно, без туристичког водића  не знају се снаћи ни у једном граду у БиХ. Али зато са огромне просторне и временске дистанце бљују само своју истину, при том се служећи лажима и свакојаким увредама усмјереним против српског народа...


Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и у летаргију, која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истина кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду. Зато, главу горе, истину у руке и правду за све народе! 

*************************
НАПОМЕНА: Термин муслиман као национално одређење за Бошњаке  користим у времену и за догађаје о којима пишем  у тексту.