ВЕЛИКИ ПИСАЦ, ВЕЛИКИ ЧОВЈЕК: Петер Хандке пјешице обилази српска села и манастире на Косову, међу Србима се осјећа спокојно.
Велики
аустријски писац Петер Хандке каже да
ће на Космету пјешице посјетити многа
српска села и манастире и обићи геолошка
и архелошка налазишта.
„Осјећам
се лијепо и спокојно међу Србима, пособно
овдје у Великој Хочи“, истиче Хандке.
Хандке,
који је у парохијском дому у Великој
Хочи, са супругом Софијом, Францускињом,
присуствовао јутарњој литургији,
појашњава да је његово „највеће и једино
оружје – ријеч и снага да оно што осјећа
у срцу преточи на папир“.
„Чуо
сам од Срба да кућа стоји на земљи, али
јој темеље држи жена. То је добра пословица
коју сам у прилици да оживим управо у
дому пароха Миленка.
Његова
супруга Рада је домаћица, жена око које
се све у овом дому врти, као што се, како
вели, хришћанство врти око три прста“
– каже Хандке.
Он
наводи да „није моћан човјек“, већ да
су му „једина моћ – ријеч и слобода
коју му нико не може одузети“.
Хандке
објашњава да му „највећу бол задаје то
што Косово и Метохију осматра искључиво
из аутомобила у покрету“.
„Вожња
, вожња… Брже, брже…то је парафраза
живота припадника српске заједнице на
Косову и Метохији“, каже Хандке.
Он
појашњава да ће мјесец – два провести
на Косову и Метохији и да ће моћи пјешице
да обиђе српска села, манастире, изворишта
ријека и да ће са супругом преспавати,
потпуно опуштено, у неком од хотела у
власништву Албанаца.
Велики
писац подсјећа да је Србију и Републику
Српску упознао пјешачећи од мјеста до
мјеста.
Брачни
пар Хандке одаје да се угодније осјећа,
јер су заједно на Космету у Великој
Хочи.
Хандкеови
су захвални проти Миленку и његовој
супрузи Ради што су им приредили дочек
„који мора бити исписан на некој од
страница у оквиру планираних прича о
Косову и Метохији и судбини Срба и
изолованим срединама, као што је Велика
Хоча“.
Хандке
се сјећа 1996. године када је први пут у
Косову Пољу у препуној сали представљао
записе из „Зимског путовања“ и истиче
да је тај величанствени скуп оставио
неизбрисив траг у његовом животу.
„Послије
Косова Поља доживио сам да у Приштини
буде само двадесетак Срба и два мала
Албанца“, наводи Хандке, присјећајући
се да му је домаћин био Петар Сарић,
књижевник са Косова и Метохије.
Та
животна истина је, како појашњава, одраз
самоће Косова Поља и Срба .
Његова
Софија каже да је поносна што
је доживјела да баш у Великој Хочи,
познатој по толиком броју цркава,
присуствује богослужењу.
„Има
код нас у Паризу православна црква, али
то је руска. Овдје сам присуствовала
православном српском обичају и то је
нешто што се мора пренијети на папир.
Мора
остати записано, јер је наша највећа и
једина снага ријеч и подршка једно
другом и подршка онима који су чисте
исконске душе“, каже она.
Брачни
пар Хандке отказао је присуство литургији
у Високим Дечанима, јер су одлучили да
посјетом породици Дејана Баљошевића,
гдје су позвани на ручак, употпуне слику
о домаћинском, несвакидашњем односу
Срба из Ораховца и Велике Хоче према
гостима, људима добре воље.
