субота, 31. октобар 2015.

Марија Ковачевић - бронзана медаља на Балканијади

31. октобар 2015.
Наша мачевалка Марија Ковачевић остварила је фантастичан резултат освојивши бронзану медаљу на Балканијади за сениорке и сениоре које се одржава у Нишу. 

У конкуренцији седам земаља Ковачевића је успјела да се домогне 3. мјеста у дисциплини флорет и тако оствари најбољи резултат у својој каријери. Ово је изузетан успјех за Мачевалачки клуб Црвена звезда.

Наша мачевалка Марија Ковачевић остварила је фантастичан резултат освојивши бронзану медаљу на Балканијади за сениорке и сениоре које се одржава у Нишу. У конкуренцији седам земаља Ковачевића је успела да се домогне 3. места у дисциплини флорет и тако оствари најбољи резултат у својој каријери.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/119164/2015/10/31/bronza-za-mariju-kovacevic-na-balkanijadi-u-nisu/
Наша мачевалка Марија Ковачевић остварила је фантастичан резултат освојивши бронзану медаљу на Балканијади за сениорке и сениоре које се одржава у Нишу. У конкуренцији седам земаља Ковачевића је успела да се домогне 3. места у дисциплини флорет и тако оствари најбољи резултат у својој каријери. Ово је изузетан успех за Мачевалачки клуб Црвена звезда.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/119164/2015/10/31/bronza-za-mariju-kovacevic-na-balkanijadi-u-nisu/
Наша мачевалка Марија Ковачевић остварила је фантастичан резултат освојивши бронзану медаљу на Балканијади за сениорке и сениоре које се одржава у Нишу. У конкуренцији седам земаља Ковачевића је успела да се домогне 3. места у дисциплини флорет и тако оствари најбољи резултат у својој каријери. Ово је изузетан успех за Мачевалачки клуб Црвена звезда.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/119164/2015/10/31/bronza-za-mariju-kovacevic-na-balkanijadi-u-nisu/
Наша мачевалка Марија Ковачевић остварила је фантастичан резултат освојивши бронзану медаљу на Балканијади за сениорке и сениоре које се одржава у Нишу. У конкуренцији седам земаља Ковачевића је успела да се домогне 3. места у дисциплини флорет и тако оствари најбољи резултат у својој каријери. Ово је изузетан успех за Мачевалачки клуб Црвена звезда.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/119164/2015/10/31/bronza-za-mariju-kovacevic-na-balkanijadi-u-nisu/

Сутра је 1. новембар ... Цртица из свакодневице

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ



Све се претворило у трку и у борбу за преживљавање.

Мало је оних који имају времена за књиге, поготово за оне које говоре о љубави.
Замрло је све. Једино љубав умире преко реда.

Најмање о књигама мисле они који су пребогати, jер да су мислили о књигама не би ни били богати.

Друга је ствар што је огроман број богатих постао богат бавећи се лоповлуцима.
Али, ко још мари за то, како се неки лопов обогатио.

О књигама се једино још брину библиотекари, јер то им је и посао.

Истина, има и оних који по некад код куће, онако пред спавање, прочитају неку књигу, мада и они ријетко нађу времена за књиге, јер су заокупирани друштвеним мрежама и интернетом.

Како год било и шта год да је у питању, вријеме је да ставим тачку на овu цртицу из свакодневице.

Хајd' здраво! 

БРАВО СРБИЈО! СРБИЈА је свјетска спортска велесила! Свјетско првенство у кик-боксу: Четири злата и мноштво бронзи за Србију


У СПЕКТАКУЛАРНОЈ синошњој атмосфери „Комбанк арене“ Србија је добила четири свјетска шампиона у кик-боксу. Као што су и обећали Ненад Пагонис, Александар Коновалов, Стефан Анђелковић и Саша Полугић приредили су доживљај за памћење пред 7000 навијача. Јаки противници нису успјели да изненаде наше такмичаре, који су још једном потврдили да посједују свјетски квалитет.

ОСВАЈАЧИ МЕДАЉА

Злато: Ненад Пагонис, Александар Коновалов, Стефан Анђелковић, Саша Полугић.


Бронза: Сеад Буквић, Немања Пантелић, Сања Сучевић, Милена Швоња, Тијана Срдић, Фазлија Реџепи, Александар Топић, Димитрије Тадић, Љубо Јалови.


Данас се боре у финалу: Слободан Мијајловић, Теодора Марић, Александра Костић, Тамара Башић, Саида Буквић, Ајла Лукач, Диана Дабетић, Данијел Мемедовски, Александар Менковић, Анди Ђурђевић, Милутин Николић.

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

У СЛАВУ И МИЛОСТ ВЕЛИКОМ 
ЦРНОГОРСКОМ ВЛАДАРУ, 
СРПСКОМ ВЛАДИКИ И ПЈЕСНИКУ

 31.10. 1851. год. 
упокојио се славни

ЊЕГОШ


 

Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија.
**************************
Самообмана је убитачна и за људе и за народе.

Што људи хоће, то и време трпи.
НАПОМЕНА: 

Мали сам ја човјек
да бих себи узимао за право 
да говорим о ЊЕГОШУ.

 Али могу да говорим о нељудима
и несоју који покушавају да негирају
ВЕЛИКОГ ЊЕГОША
и који на тај начин покушавају
да ниподаштавају 
све оно што је био
ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА
ТО И ОСТАО.

БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,
ЗА СВА ВРЕМЕНА,
УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ
И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА.

31.10. је: СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ (1748-1830) Петар I. Петровић Његош

 
Свети Петар, Митрополит цетињски рођен је средином 18. века у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу". У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање.

Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа.

По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.

Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.

Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.

Данас, 31.10.2015. је: СВЕТИ АПОСТОЛ И ЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА

 
Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. 

Због тога, његово с
рце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).

По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.

Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.
СРБИМА, који СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ  /31.10/ славе као своју крсну славу, уз божији благослов желим сваку срећу и упућујем честитке!
 Moлитвама СВЕТОМ ЛУКИ, 
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху, 
духовни напредак и свако благостање!
НА МНОГАЈА ЉЕТА!
АМИН

петак, 30. октобар 2015.

среда, 28. октобар 2015.

ЉУБА ТАДИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

28. 10.  2005. године
умро је бард српског глумишта, 
славни српски глумац 

ЉУБА ТАДИЋ

уторак, 27. октобар 2015.

Сјећање на земљотрес у Бањој Луци /27.10.1969./ Никад и нигдје се не поновило!

 27. октобра 1969. године, у 9 сати и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним сатима.

Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.

Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.

Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова. Помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.


На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је прије 45. година задесила Бању Луку.

Бања Лука данас, Храм Христа Спаситеља и Бански двор!

27.10. је СВЕТА ПЕТКА


Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.
Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. 

Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.

Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу.

Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм српских земаља налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.
Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.
Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози.
Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века. 

                                                          Амин

понедељак, 26. октобар 2015.

ЛАЗАР РИСТОВСКИ - СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

За подсјећање ...
На данашњи дан /26. 10/ рођен је
славни српски глумац 
ЛАЗАР РИСТОВСКИ.

 

Милић од Мачве - Да се не заборави!

26.1О. 1934. године
рођен  је српски сликар 
Милић од Мачве




МИЛОШ ЦРЊАНСКИ ... За сјећање и памћење

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
26. 10. 1893. године рођен је 
славни српски књижевник 

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ



недеља, 25. октобар 2015.

Златном медаљом, на Европском шампионату у Литванији, 17-годишња Тијана Богдановић се опростила од јуниорске конкуренције

25.10.2015.
У финалу Тијана је савладала Рускињу Ангелину Лушникову 7:1.

Свјетска јуниорска шампионка, освајач бронзе на сениорском свјетском шампионату додала је још један драгуљ ниски бисера.

У прелиминарним рундама у - 49 Тијана је савладала Украјинку Љубаву Илчик 12:0 и Литванку Инесе Тарвиду 11:2.
У мечу за медаљу била је боља од Италијанке Лусиле Химиенти 10:2. За финале савладала је Лидију Гарсију Аунон из Шпаније 5:2.

Само два дана раније, Никола Ђурђевић (до 63кг) 
освојио је сребрну медаљу. 


БРАВО СРПКИЊЕ - БРАВО СРБИЈО!

26.10.2015. БРАВО СРБИЈО!
Перјанице стрељачког клуба Црвена звезда, Јасна Шекарић и Зорана Аруновић освојиле су екипну златну медаљу заједно са Бобаном Величковић као чланови репрезентације Србије на међународном турниру “Салона ДЦ опен“ у Солину /Хрватска/. Србија је одбранила најсјајније одличје освојено прошле године.

субота, 24. октобар 2015.

Сјајни ВЕЛИМИР СТЈЕПАНОВИЋ за два дана у шест такмичења остварио свих шест побједа и освојио шест златних медаља!

 24.10.2015.

Наjбољи српски пливач Велимир Стjепановић освоjио jе данас, посљедњег дана митинга у Дубаиjу "Хамилтон акватикс опен" у малим базенима, три прва мјеста и потврдио да се налази у врхунскоj форми.

Побиједио jе на 100 метара краул, затим на дупло дружоj дионици, док jе на 100 метара мјешовито био такође наjбржи. 

Стjепановић jе претходног дана, у петак, такође освоjио три прва мјеста, на 200 метара мјешовито, 200 метара лептир и 400 метара краул.

петак, 23. октобар 2015.

Филип Кудуз освојио бронзану медаљу на Европском првенству!

23.10.2015. 

На Европском првенству у кјокушинкаи карате ИКО мацушима, одржаном у шведском граду Лунду, репрезентативац Србије Филип Кудуз освојио 3. мјесто у конкуренцији 30 такмичара у категорији од 70 килограма.

Филип је, тако, постао први Србин који је на Шампионату Старог континента у сениорској конкуренцији освојио одличје за нашу земљу, чиме је ушао у историји кјокушинкаи каратеа. 

четвртак, 22. октобар 2015.

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

22. октобра 1927. године

УМРО је славни српски књижевник 

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ


ЈОВАН ДУЧИЋ ... 22. октобра 2000. године, међу своје Србе у трајно почивалиште у своје родно Требиње поново је стигао славни ЈОВАН ДУЧИЋ

Пјесник и дипломата Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести (шпанска грозница), 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије.

Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном дијелу Герија. Тијело је балсамовано и "пренијето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, бијелим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са бијелим нојевим перјем, краљев вијенац од природног цвијећа..."

Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви у Београду гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију.

У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Црногорски свештеници служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.

Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника, 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.
Сахрани су присуствовале бројне званице, угледни Срби из јавног, културног и политичког миљеа Републике Српске и тадашње Југославије.

Посљедња пјесникова жеља, изражена у његовом трећем тестаменту који датира из 1941. године, "да се моје тело пренесе и сахрани у красној православној цркви у Требињу у стилу оне у  косовској Грачаници", била је испуњена.