недеља, 30. јун 2019.

МИЛАН РАКИЋ - Да се не заборави!


На данашњи дан, 30. јуна умро је
српски пјесник,  дипломата
и добровољац у Првом балканском рату
МИЛАН РАКИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји



Славни српски пјесници и дипломате 
- ЈОВАН ДУЧИЋ и МИЛАН РАКИЋ

Оба су уврштена у 100 најзнаменитијих Срба 
у нашој историји.
--------------------

субота, 29. јун 2019.

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО НЕМЕШ ... Шеста медаља за СРБИЈУ на Европским играма у Бјелорусији


Српски рвач
Мате Немеш
освојио је бронзану медаљу
на Европским играма у Минску.

Немеш је у дисциплини грчко-римским стилом
до 67 килограма, преко репесажа и побједом над 
Јерменом Кареном Аслањаном
2:1 стигао до трећег мјеста.



Знамо ли било шта и да ли смо уопште раније и чули о незапамћеним злочинима који су почињени над нашим народом ... Немамо право да овакви стравични догађаји остану заборављени, као што нас је томе учио злочинац Јосип Броз због његове сулуде кованице о "братству и јединству" југословенских народа ... Јуче на Видовдан служен је помен за страдале Србе у Милошевићима и Старом Броду на Дрини


УВОД:

Ако не говоримо о стравичном страдању нашег народа за чије страдање и овакве догађаје и незапамћене злочине над нашим народом, онда ће нам и будућност бити саткана из препарираних тзв. Истина и историја нашег народа биће саткана од лажи оних који су нам ломили и уништавали корјене нашег постојања.

Убијеђен сам да је некад раније врло мали Број Срба било када и чуо за овај и овакве стравичне злочине над нашим народом. Мчађе генерације о оваквим злочинима не знају ништа, у то сам сигуран, јер наше школство је препуно лажне историје.

ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СРБИМА КОЈИ СУ НА НЕЗАПАМЋЕНЕ НАЧИНЕ УМОРЕНИ ОД ЗЛОЧИНАЧКИХ УСТАШКИХ – хрватских и муслиманских руку!

С посебним пијететом и скрушеношћу одајем помен страдалим својим сународницима.

Славко Јовичић Славуј

Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је и помен за невино страдалих 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у прољеће 1942. године.

Ријеч је о злочинима које су починиле усташе под командом Јуре Францетића и припадници Ханџар дивизије. Стари Брод на Дрини ускоро ће добити спомен музеј који ће свједочити о највећој гробници Срба из 1942. године на том простору.

Помену су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, српски режисер Емир Кустурица и представници општине Вишеград.

 У Старом Броду за неколико дана страдало више од 6.000 Срба који су бјежали у збјегу из правца Сарајева и Романије, а којима Италијани нису дали да пређу преко Дрине.

Не треба ни напомињати да се деценијама ћутало о тим незапамћеним српским страдањима и жртвама.
+++++++++++
У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, одржан је помен за више од 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке "Црне легије", у чијим редовима је био знатан број муслимана.

Помен је јуче служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење свештеника Српске православне цркве, а вијенце на спомен-обиљежје положили су српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, српски режисер Емир Кустурица, те представници општине Вишеград.

У пригодној бесједи митрополит Хризостом је истакао да се на овом мјесту страве и ужаса сваке године сјећамо на све невино страдале Србе које су људи и свијет заборавили, али Бог никада и никога не заборавља.

- И данас, на Видовдан када се сјећамо косовских јунака и Светог кнеза Лазара дођемо овде и помолимо се Богу за све мученике и светомученике - рекао је он.

Митрополит је најавио да ће на засједању Светог архијерејског сабора, које ће бити одржано на прољеће наредне године, бити предложено да сви страдали Срби на Старом Броду буду канонизовани као мученици.

Читајући историју свих њихових страдања они заслужују да буду канонизовани као свети мученици старобродски на Дрини - поручио је он.

Митрополит је подсјетио да је дио страдалих Срба сам скочио у Дрину и да је то равно ранохришћанским мученицима који су исто тако сами себе спасавали и штитили од скрнављења њихових гонитеља.

Према његовим ријечима, њихов једини гријех је био што су били православни Срби и патриоте који су вољели своју отаџбину као што сви волимо своју отаџбину као своју кућу, као свој завјет.

Он је подсјетио да се покољ у Старом Броду и Милошевићима десио током прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи.

- Усташе су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. У 21. вијеку одајемо пошту и захвалност онима који су пострадали - рекао је митрополит Хризостом.
И ми Срби 20. вијека, рекао је митрополит Хризостом, завјетовани смо да волимо своју отаџбину Републику Српску, а то је завјет који су нам оставили кнез Лазар и Свети Сава.

Према његовим ријечима, у овоме рату све се понављало само да се Подриње очисти од српског народа, али Бог је помогао да се српски народ одбрани и очува и увијек када хвалимо Господа хвалимо га што нам је дао снаге да још претекнемо на овим просторима.

- Зато ће овај споменик овдје и, ако Бог да, и маузолеј и капела који се граде бити вјечни подсјетник свима који овдје буду долазили и пролазили да се сјете шта је то било овдје, да се десила људска трагедија, историјска трагедија, неправда која је заташкавана, скривана под тепихе историје да се никада не сазна оно што је Јуре Францетић и усташка независна држава учинила против српског народа - истакао је митрополит Хризостом.

Он је подсјетио да су Срби на Дрину протјерани под командом усташког вође Црне легије Јуре Францетића, уз помоћ Ханџар дивизије.

- Нијемци који су то посматрали били су запањени како је могуће да се то дешава над недужним народом и захваљујући њима, који су били с друге стране, један дио протјераних Срба је преживио - подсјетио је митрополит дабробосански.

Он је рекао да је Стари Брод свето мјесто мучеништва и страдања.

- Нека им је вјечни помен заједно са свим косовским јунацима, мученицима и страдалницима од Косовског боја до данас. Нека је вјечни покој и помен пред Господом свима онима који су на овом простору пострадали невини - жене, дјеца, старци, старице, нејач - рекао је митрополит Хризостом.

Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је у Старом Броду за неколико дана страдало више од 6.500 Срба који су бјежали у збјегу из правца Сарајева и Романије, а којима Италијани нису дали да пређу преко Дрине.

- Јосип Броз Тито, који је у то вријеме био у Фочи, није прихватио да их заштити. Они су дошли у овај ћорскокак гдје су их стигле усташе и извршиле маскар. Комунистички режим од срамоте што нису заштитили Србе у прољеће 1942. године учинио је све да се ово мјесто заборави и да о њему нема никаквих спознаја - подсјетио је он. 

Додик је напоменуо да је то страдање дуго било скривано, али да се на овом мјесту стравичног страдања Срба окупљамо захваљујући Емиру Кустурици, владики и људима из општине, али и доброчинитељима који су својим средствима хтјели да се ово мјесто на трајан начин обиљежи.

Овдје се гради обиљежје које је монументално и подсјећа на трагедију и страдање српског народа. Зато смо овдје сваке године да одамо пошту невино страдалим Србима - рекао је он.
---------------------------
Већ су се појавили неки српски ктитори који ће завршити изгадњу спомен маузолеја, међу њима Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић, једнан од највећих српских ктитора.

Уз помоћ многих институција Републике Српске и појединаца напокон биће подигнут спомен маузолеј у славу 6.000 спрских страдалника, а на поклон српском роду. 

Ово ће бити задатак да будуће генерације Срба треба да дођу у Стари Брод и уче историју како би на тај начин спознале своју будућност.
Спомен маузолеј гради се захваљујући донацијама, а очекује се да буде завршен у септембру ове године.

Централна фигура представљаће чланови страдале породице Симе Радовића који је посвједочио да су његових пет кћерки и једногодишњи син заједно са мајком, његовом супругом, скочили у Дрину.

++++++++++++++++++++++++

Да се не заборави ... 

Стари Брод – мјесто великог 

српског страдања ...

Стравични злочини хрватских усташа 
и муслиманске Ханџар дивизије.


Подсјетићу на мој ранији текст на блогу: - https://slavkojovicicslavuj.blogspot.com/2019/03/blog-post_53.html

ВАСКО ПОПА - Да се не заборави!


На данашњи дан /29. јуна 1922./
рођен је велики српски пјесник
ВАСКО ПОПА

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји


 


Споменик Васку Попи у Вршцу

ПЕТАР КОЧИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 29.6. рођен  је 

ПЕТАР КОЧИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји

  

Ко искрено и страсно љуби 
Истину, Слободу и Отаџбину, 
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас.





Споменик Петру Кочићу
у Чубурском парку на Врачару у Београду


петак, 28. јун 2019.

В И Д О В Д А Н - написао: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Написао:
 Славко Јовичић Славуј

У славу и част српских јунака
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2009. године.
--------------------------

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен
прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавитионо што је наше.
А наш је Видовдан.

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.

Зато Господе Боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.


АМИН!
---------------- 
 
Од 1389. године, па све до данас ...

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКОМ ЈУНАКУ ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ - На Видовдан 28. јуна 1914 - 2019. године



На споменику су уклесане ријечи 


Гаврила ПРИНЦИПА: 


"Ал’ право је рекао Жерајић пре
 Српски соко сиви: 
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!


О ВИДОВДАНУ Љета Господњег 2019. године – о нашем рађању, постојању и вјековним страдањима српског рода и порода


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Видовдани долазе и пролазе, а са њима пролазе и вијекови. Колијевка нашег постојања на наше очи скоро па нестаје. Рађамо се и умиремо у ишчекивању васкрсења и поновне грмљавине са небеса која треба да нас пробуди, усправи и подигне из блата наше немоћи. Никад ништа нисмо научили из наше трагичне, али истовремено и наше славне прошлости. Ниједна генерација Срба ни до данас није нашла одговор на кључно питање – шта је за Србе Видовдан. 

Вијековима тумарамо у нашој прошлости и све те слике се замагљују и то највише нашом небригом. Никако да схватимо да је Видовдан био и остао наша полазна тачка на путу опстанка, рађања, страдања и умирања. Видовдан је наш путоказ за сутра, али ми смо се погубили у садашњости и повјеровали у пријатељство накарадне Европе. Несхватљиво је како не знамо да се отарасимо наших заблуда.

Све до данас многа питања остају без одговора. Колико још деценија и вијекова ће требати Србима да схвате истину. Она јесте болна, али та истина не боли свакога. Она боли сваког честитог Србина и боли само Србе. Она не боли никога другог у Европи, која је била и остала зла маћеха Србији и српском народу. 

Европа је највише допринијела да из сјећања скоро избрише српско памћење о Видовдану и нашем Косову и Метохији. Европа је силом отела српску колијевку настајања и постојања, отела је наше Косово и Метохију. Зла Европа уз доминатну улогу Америке, српску отаџбину предала је у руке шиптарским терористима, а Србе је оставила обезглављене да се боре сами са собом и са накарадном и наопаком антисрпском Европом.

Још увијек ништа нисмо научили из ријечи и бесједе Његове светости владике Николаја Велимировића који нас је задужио и који је патио као и сваки свети Србин. 


Знамо ли и памтимо ли шта је Свети владика Николај Велимировић рекао у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године.
------------------------
Прошле су 103. године 
од познате и историјске бесједе 
Његове светости 
владике Николаја Велимировића 
у Лондону.


     “Господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула. 

 
     
Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.
А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

     Пет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. Док је Европа постајала Европом, ми смо били њена ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже…" 



ВИДОВДАН ... 28. јуна је Свети цар Лазар Хребељановић


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.

Kлетва Лазарева 
Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 28. јуна 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.

 Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. 
Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".

+++++++++++++++
КНЕЗ ЛАЗАР ДОМИНИРА ГРАДОМ КРУШЕВЦЕМ
Некадашњу престоницу Србије подигао је пре 645 година кнез Лазар. Крушевац се први пут помиње 1387. године у повељи којом кнез Лазар потврђује трговачке привилегије Дубровчанима. 

Крушевац је био престоница вазалне Србије после Косовског боја, све док Лазарев син деспот Стефан није преселио престоницу у Београд. 

Због тога је потпуно јасно што ће вас сваки Крушевљанин најпре одвести у археолошки парк Лазарев град, у којем доминира споменик кнезу Лазару и Црква Лазарица. 

У самом центру града налази се споменик косовским јунацима, који је направио вајар Ђорђе Јовановић. Он је за тај споменик на светској изложби у Паризу награђен златном медаљом I реда.
++++++++++++++

У сјеверном дијелу Косовске Митровице 
26. јуна 2016. године постављен је споменик 
кнезу Лазару Хребељановићу.
 Кнез Лазар Хребељановић након распада српског царства владао је областима са обје стране ријеке Мораве, односно највећим дијелом данашње Шумадије. Средиште његове државе био је град Крушевац.

У борби за моћ и обједињавање што више српских земаља у једну цјелину кнез Лазар је водио борбе са другим српским великашима. Након Маричке битке у којој је српска војска под вођством Мрњавчевића безуспјешно покушала да сузбије Турке, Лазар је загосподарио великим рударским центром Новим Брдом. Са баном Твртком Котроманићем ратовао је против још једног моћног српског великаша, Николе Алтомановића, којега су заједничким снагама побједили. Након тога Лазару су припале области данашње западне Србије (Рудник, Ужице и области око ријеке Западне Мораве), док је бан Твртко уз одређена територијална ширења, од којих је назначајнија област око манастира Милешеве, крунисан у истом манастиру и за краља Срба.

Тако су краљ Твртко I Котроманић и кнез Лазар Хребељановић подјелили између себе највећи дио српских земаља, и обојица су претендовала да носе титулу владара свих Срба. Твртко I у својој титули на првом мјесту истицао је да је „краљ Србљем“, а кнез Лазар у својој титули истицао је, да је „Господин все Србљем“, иако ни један ни други нису обједињавали све српске просторе.
Ипак, однос између ове двојице најмоћнијих српских владара из друге половине XIV вијека био је коректан. Тако, када је турска војска напала Србе на Косову пољу на Видовдан 1389. године, краљ Стефан Котроманић прекинуо је започето освајање приморских градова у Далмацији и послао је одред војске под командом Влатка Вуковића Косаче у помоћ кнезу Лазару и другим српским вођама окупљеним на Косову пољу.
Тако су и Срби из Босне и Хума (Херцеговине) узели учешћа у борби против заједничког непријатеља. Срби из Босне и Хума су и прије Косова имали окршај са Турцима, поразивши их код Билеће 1388. године. Тврткову војску и тада је предводио Влатко Вуковић Косача.
Кнез Лазар је у Косовском боју погинуо, заједно са великим дијелом српске војске, али је његов отпор иако погубан по њега самог, ипак успорио напредовање Турака на Балкану. 
Српска православна црква прогласила је кнеза Лазара мучеником и светитељем. У народној свијести  Косовски бој  и жртвовање кнеза Лазара и његове војске, оставило је неизбрисив траг у српском националном коду, а њихов херојски примјер слиједиле су генерације Срба у тешким историјским тренуцима по српски народ.