четвртак, 31. октобар 2019.

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

У СЛАВУ И МИЛОСТ ВЕЛИКОМ 

црногорском владару, 


СРПСКОМ ВЛАДИКИ И ПЈЕСНИКУ

На данашњи дан, 31.10.1851. године 
упокојио се славни 

Његош

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

 

Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!
**************************
Самообмана је убитачна
и за људе и за народе.
******************************
Што људи хоће, то и време трпи.

    Слика

    Изабране мисли славног 

    Његоша



    Чашу меда јоште нико не попи,
    што је чашом жучи не загрчи;
    чаша жучи иште чашу меда,
    смијешане најлакше се пију.
    ...........................................
    У добру је лако добар бити,
    на муци се познају јунаци!
    ...........................................
    Ћуд је женска смијешна работа!
    Не зна жена ко је какве вјере;
    стотину ће промијенит вјерах
    да учини што јој срце жуди.
    ...........................................
    Ко на брдо, ак и мало, стоји
    више види но онај под брдом.
    ..............................................
    Очи зборе што им вели срце.
    Тешко земљи куда прође војска.
    .................................................
    Тврд је орах воћка чудновата,
    не сломи га, ал зубе поломи!
    .............................................
    Свак је рођен да по једном умре,
    част и брука живе довијека.
    ...........................................
    Удри врага, не остав му трага,
    али губи обадва свијета.
    .......................................
    Бич сам божји за тебе исплетен
    да се стављаш шта си урадио.
    .............................................
    Без муке се пјесма не испоја
    без муке се сабља не сакова.
    ................................................
    Благо томе ко довијека живи
    имао се рашта и родити.
    ...................................
    Вук на овцу своје право има
    ка тирјанин на слаба чоека;
    ал тирјанству стати ногом за врат;
    довести га к познанију права,
    то је људска дужност најсветија!
    ....................................................
    Младо жито, навијај класове,
    пређе рока дошла ти је жетва.
    .............................................
    Нека буде борба непрестана,
    нека буде што бити не може.
    На гробљу ће изнићи цвијеће
    за далеко меко покољење.
    ...........................................
    Мед за уста и хладна пријања,
    а камоли млада и ватрена.
    ...........................................
    Коме закон лежи у топузу,
    трагови му смрде нечовјештвом.
    .................................................
    Усред подне да га човјек сретне,
    сва би му се кожа најежила
    ..............................................
    Покољење за пјесму створено
    виле ће се грабит о вјекове
    да вам вјенце достојне саплету
    ваш ће примјер учити пјевача
    како треба с бесмртношћу зборит.
    ...................................................
    Славно мрите, кад мрети морате.
    ..................................................
    Свијет је овај тиран тиранину
    а камоли души благородној.
    ............................................
    Здраво твоја глава на рамена,
    ти ћеш пушку другу набавити
    а у руке Мандушића Вука
    биће свака пушка убојита.
      Резултат слика за Његош - Славко Јовичић
НАПОМЕНА: 
Мали сам ја човјек
да бих себи узимао за право 
да говорим о ЊЕГОШУ.

 Али могу да говорим о нељудима
и несоју који покушавају да негирају
ВЕЛИКОГ ЊЕГОША
и који на тај начин покушавају
да ниподаштавају све оно што је био
ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ 
ЗА СВА ВРЕМЕНА ТО И ОСТАО!

БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,
ЗА СВА ВРЕМЕНА,
УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ
И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА!

31.10. је: СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ (1748-1830)


Свети Петар, Митрополит цетињски рођен је средином 18. века у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу". У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање.

Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа.

По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.

Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.

Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.

31.10. је: СВЕТИ АПОСТОЛ И ЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА


Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. 
Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).

По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.

Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.




СРБИМА

који

СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ  
славе као своју крсну славу,
уз божији благослов желим сваку срећу
и упућујем честитке!

Moлитвама СВЕТОМ ЛУКИ,
нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху,
духовни напредак
и свако благостање!


АМИН

среда, 30. октобар 2019.

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋУ - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

На данашњи дан, 30.10.
рођен је велики умјетник

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ




На рођендан великог умјетника - 
30.10.1959. - ПГП РТБ објавио прву плочу
"Звиждук у осам" Ђорђа Марјановића
-------------------
К`О НЕКАД У ОСАМ

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам, ниси ту...

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...
( звиждук).


Милић од Мачве - Да се не заборави!


На данашњи дан, 30.10.
рођен је српски сликар
Милић од Мачве







Биста Милића од Мачве у Богатићу

уторак, 29. октобар 2019.

Стефан Урош II Милутин Немањић - Из славне српске историје

На данашњи дан, 29. октобра 1321. године умро је
Стефан Урош II Милутин Немањић
Био је краљ Србије (1282-1321)
и један од најмоћнијих српских владара
у средњем вијеку.
Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји
--------------------

понедељак, 28. октобар 2019.

ЉУБА ТАДИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 28. 10.
умро је бард српског глумишта,
славни српски глумац
ЉУБА ТАДИЋ
----------------

недеља, 27. октобар 2019.

БОЈАН ЏЕПИНА професионални и аматерски првак свијета у 2019. години


Србија има најбољег кик боксера свијета
БОЈАН ЏЕПИНА 
ПРОФЕСИОНАЛНИ И АМАТЕРСКИ 
ПРВАК СВИЈЕТА У 2019.

На протеклом Свјетском првенству у кик-боксу које се ове године одржало у Сарајеву, српски кик боксер Бојан Џепина узео је злато и тиме репрезентацији Србије донио осмо злато на овом свјетском првенству.

Бојан Џепина се борио у дисциплини Low Kick до 91 кг. У финалном мечу побједом над хрватским такмичарем Луком Жуљевићем, дошао је до златне медаље.

Подсјећања ради, Џепина је побиједио Жуљевића и јуна 2019. у борби за профи свјетску титулу на међународном такмичењу Трофеј Београда, те је у 2019. години обезбиједио титулу профи и аматерског првака свијета

Сјећање на земљотрес у Бања Луци /27.10.1969./ Никад и нигдје се не поновило!

50. година од разорног земљотреса 
у Бања Луци
На данашњи дан 27. октобра 1969. године, у 9 сати и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним сатима.

Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.

Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.

Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова. Помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на своје ноге и почела је да с навља.

На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је прије 49. година задесила Бању Луку.
_________________
Баља Лука данас ...

СВЕТА ПЕТКА /27. октобар/

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) 
је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа.

Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.
Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.
Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу.
Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм српских земаља налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.
Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.
Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.
Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози.

Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века. 
АМИН

субота, 26. октобар 2019.

ЗБИРНИ ПРЕГЛЕД ОСВОЈЕНИХ МЕДАЉА ... СРБИЈА ДОМИНИРАЛА на Свјетском првенству у кик-боксу у Сарајеву


ЖЕТВА МЕДАЉА ЗА СРБИЈУ

Од 19. Срба колико је учествовало, 
њих 15. се окитило медаљама


Осам златних,
4 сребрне
и три бронзане медаље
освојио је српски тим
на Свјетском првенствуу кик боксу.

Злато:

Милана Бјелогрлић,
Саида Буквић,
Теодора Манић,
Сашка Крстић,
Коновалов Александар,
Џепина Бојан,
Менковић Александар
и Никола Филиповић.

Сребро:
Мемедовски Данијел,
Ајла Лукач,
Тодоровић Никола
и Милош Кељановић.

Бронза:
Сташа Веић,
Љубо Јалови
и Никола Стошић.