четвртак, 30. април 2020.

Гдје бјежите ... Свакодневно путем медија чујете или у штампи прочитате да је Интерпол за неким расписао потјерницу ... Ево неких појашњења из струке и "Службе"

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

    Едукативни час “бјежаније” ...

Бјеже лопови – криминалци, политичари, естрадне звијезде, спортисти, ма бјеже све структуре, бјеже и твитераши ...

Бјеже сви, и дјеца и одрасли, душевно обољели, и људи лошег материјалног стања, разни дужници и криминалци.
У зависности којој категорији припадају добијају своју боју.

Када се криминалцима или обичним грађанима губи сваки траг, кад постану недоступни органима гоњења - суду и полицији, или родбина пријави нестанак, у акцију ступају оперативци МУП-а. Преко својих подручних јединица овај одјсек криминалистичке полиције реагује и приводи “лицу правде” /”к познанију права”/, односно проналази нестала лица. Одјељења за потраге постоје при свакој полицијској управи. Служба реагује по захтјеву суда, полиције и грађана.

ПОТЈЕРНИЦА

Потјерница, која се расписује по наредби суда, садржи личне податке траженог и квалификацију дјела због којег се издаје, као и мјеру која се преузима. Суд може, али не мора, да одреди притвор за тражено лице.


    УЈЕДИЊЕНЕ БОЈЕ ИНТЕРПОЛА

      У зависности од боје Интерполових потјерница разликује се и њихова садржина:

        - “Црвена” - најпознатија, расписује се за починиоцима најтежих кривичних дјела, који морају да буду ухапшени и испоручени.

        - “Жута” - међународна објава за проналажење несталих лица.

        - “Наранџаста” - којом се упозорава полиција, државне службе и интернационалне организације о потенцијлним опасностима (нпр. Бомбе...)

        - “Плава” - обавјештење о прикупљеним подацима о бјегунцу или његовим криминалним активностима.

        - “Зелена” - расписује се како би се добила обавјештења или дала упозорења о бившим осуђеницима за које се сумња да могу да почине кривично дјело у другим земљама.

        - “Црна” - расписује се за идентификацију лешева.


      Полицијска потрага, тј. полицијски распис односи се на проналажење лица у преткривичном поступку. Кад се тражени пронађе законски је могуће задржавање до 48 сати /ова одредба зависи од домаћењг законодавства сваке државе/.

      -Ако се ради о извршиоцима најтежих кривичних дјела, праве се посебни планови, што зависи од радње која се предузима и степена опасности по лица која су овлаштена и укључена у потраге и хапшења.

      У ту категорију опасних хапшења, поред оперативног дијела полиције, укључују се и специјалне јединице, посебно за то обучене. Кад је ријеч о вишеструким повратницима у извршењу кривичних дјела, користе се службене евиденције, користе досијеи. Све се детаљно анализира – ко би могао бити, ко су му пријатељи, сарадници, познаници итд.

      Надлежни органи најлакше их проналазе на кућним адресама, најчешће ујутро и увече. Уколико полиција има сазнања да је тражено лице изван земље, расписује се међународна потјерница.

      РАСПИСИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ ПОТЈЕРНИЦА

      Процедура је сЉедећа: на основу сагласности суда, подручна полицијска управа захтјев доставља МУП, одакле се даље просљеђује националном Интерполу са сједиштем у домицилној држави, који се, на основу сагласности Министарства правде, и њихове оцјене, обраћа централи Интерпола у Лиону /Француска/.

      Одсјек за потраге се бави и проналажењем несталих лица. С обзиром да нестају људи разних годишта, професија, здравственог стања, итд.

      Дакле, бјеже сви. Нема правила. Бјеже деца, одрасли, најчешће душевно обољели, бјеже људи лошег материјалног стања, бјеже дужници ... бјеже и “твитераши” (!).

      Кад је ријеч о “нестанку” дужника то је посебна прича. Људи који у пословању имају проблеме, који се презадуже, неки пут бјеже од певјерилаца, неки пут од закона, а некад и од једног и од другог.

      Захваљујући прецизној евиденцији, лако је провјерити да ли за неким лицем постоји потрага. Вршећи рутинску контролу, уколико нешто посумња, довољно је да полицајац “моторолом” саопшти прва два слова имена, прва два слова презимена, двије бројке матичног броја, па да се сазна да ли ту особу неко тражи и због чега.

      Уз то, у таквој евиденцији су и подаци да ли га треба хапсити и како.

уторак, 28. април 2020.

ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...


На данашњи дан, 28.  априла 1918. године,
 јуначком смрћу у казамату умро је српски јунак

 ГАВРИЛО ПРИНЦИП



+++++++++++++++

-----------------------------------------------
Најбољи пјевач севдалинки свих времена 
Сафет Исовић, 
некад је овако пјевао 
о славном Гаврилу Принципу!
-----------------------------------

Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше


Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио

Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града


Рефрен:

Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе


--------------------------------
ЛИНК:
Интересантно је како је о српском јунаку 
пјевао Сафет Исовић.
------------------------------ 
Наиме, види се како и о чему је некада пјевао Сафет Исовић. 
Данас је за Бошњаке у Сарајеву, односно у БиХ -  Гаврило Принцип највећи терориста. 

Скоро сви трагови су избрисани. Стопе испред некадашњег Музеја "Младе Босне" су забетониране.

У Сарајеву ништа више није као некад. У Сарајеву данас мало шта подсјећа на атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914. године.

У Сарајеву нема више ниједне улице која носи име видовданских јунака - ни Улице Младе Босне, ни Принципове, а некадашња Рудолфова, у којој је убијен Фердинанд, сада је Улица "Зелених беретки". Мост с Гавриловим именом још током деведесетих прекрштен је у Мост Франца Фердинанда, а данас је Латинска ћуприја.

Улица Данила Николића (главног организатора атентата), на Башчаршији, у чијој је кући пред атентат одсјео Принцип, а у комшилуку је био подстанар Иво Андрић, данас се зове Опркањ. Баш као прије Првог свјетског рата и за вријеме НДХ.

У Сарајеву, у граду у којем су по попису становништва из 1961. године, Срби били у великој вечини данас их је остао занемарљив број. 
Нема више никаквих трагова о некадашњем времену и о постојању и животу Срба у Сарајеву. 
Избрисани су сви трагови и назнаке да су и Срби некада ту живјели. 
Довољно је рећи да у данашњем Сарајеву не постоји ниједна улица која носи српско име. 
Тиме је све казано.

ЗБОГОМ некадашње Сарајево!
------------------

За разлику од федералног Сарајева, 
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/ 

подигнут је споменик славном српском јунаку 

Гаврилу Принципу


На споменику су уклесане ријечи

Гаврила ПРИНЦИПА:


"Ал’ право је рекао Жерајић пре

Српски соко сиви:

Ко хоће да живи нек мре,

Ко хоће да мре нек живи"!


--------------------------------------
ЈЕДИНА САЧУВАНА ПЈЕСМА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА:


Ове стихове је ноктима урезао на зид затвора! 

Пјесма је први пут објављена 17. марта 1919. године, 
послије Првог свјетског рата, у "Звону", 
под насловом "Сарајевски атентат 1914"

Након што је убио аустроугарског 
престолонасљедника, 
Франца Фердинанда, 
Гаврило Принцип је ухапшен 
и бачен у затвор у Терезину, у Чешкој. 

Принцип је тамо написао свој једини 
литерарни рад, који је носио политичку поруку.



понедељак, 27. април 2020.

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


27. априла 1929. године
УМРО је славни српски војвода

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ






Договор двојице славних 
српских војвода и војсковођа 
Живојина Мишића и Степе Степановића 
на Солунском фронту

Споменик славном војводи Степи Степановићу 
у Кумодражу (мјесту рођења) код Београда

Споменик славном српском војводи 
Степи Степановићу у Чачку

+++++++

Хоћемо ли се икада опаметити ... Вријеме кад су на Солунском фронту Француске лађе закасниле ... Сви знамо песму "Креће се лађа француска" али ПОГРЕШНО, оригинал је ТУЖНИЈИ него што можете да замислите!

Текст преузет!

Песма "Креће се лађа француска" једна је од најпознатијих из Првог светског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију песме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода.

Ова "тугованка" настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра која од 2011. не постоји у том облику, јер су је локалне власти сврстале под већу градску област, Терми. А у Микри, где је био логор нераспоређених официра 1917. године, пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић је написао песму "Изгнаници". Неке њене стихове сви знамо, нарочито онај из уводне строфе, "Креће се се лађа француска".

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на северу овог "црног континента". Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, део српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, "македонском фронту" или "јужном (европском) фронту". У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот.
Многи, међутим, због немачких подморница (стара реч "сумарен") нису успели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио "Изгнанике". Песма је први пут објављена у збирци "Мач и лира", 1922. године. Али, ми и не знамо ту верзују, већ ову нову:
-----------------------
 Креће се лађа француска (нова, краћа верзија)

Креће се лађа француска
са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади,
ратници, браћа болесни.

Полазим тужан, болестан,
помислим: Боже, нисам сам,
и моја браћа путују
да са мном заједно тугују.

Сваки се боји и на трен,
наиће швапски сумарен.
Сви моле светог Николу,
његову силу на мору.
-----------------------------------
 Стара, оригинална верзија, налази се сада пред вама, а у издању збирке "Мач и лира" из 1930, наглашено је да се ова "данас свима позната песма пева са измењеним текстом". Овако је изгледа оригинал, уз појашњење да је "маћијо" = "маћехо", "војно" = "војник":


Креће се лађа француска у оригиналу

Сиње је море широко,
Широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
Са пристаништа солунска.

Одлазе моји другови,

Другови српски витези,
У земљу даљну Африку;
Сви носе тугу велику.

Из своје земље прогнани,

По свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
Збогом занавек Србијо!

Па кад се море заљуља,

Махнито силно удара,
Сви моле Светог Николу,
Његову силу на мору!

Многи ће од њих бити плен,

Кад дође швапски сумарен,
Много је Срба пропало
У мору хладном остало.

Шта ли је Србин згрешио?

Богу се увек молио;
Седам се лета борио;
У рову славу славио.

Узалуд чекаш мајко ти,

Да ти се војно жив врати,
Море је сито – мирује;
Јединца твога – милује!
--------------
Огромне жртве: 
Минут тишине би нам трајао 
две године и 136 дана!

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. 

Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916.18 године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. 


Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/1915 однела је 360.000 људи.

Када се посматрају подаци са париске Конференције о жртвама Србије, испостави се да, када бисмо одржали минут тишине за сваког грађанина наше земље погинулог/погинулу у Првом светском рату, ћутали бисмо непрекидно 866 дана, односно две године и 136 дана.