ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сједим
са пријатељем на кафи и листамо новине...
Наравно,
ја летимично прегледам политичке стране
из многобројне дневне штампе, а он тражи
и прегледа огласе...
Каже
ми да се у огласима највише нуде разне
ствари на продају, а да се мало шта
купује. Кажем, ништа није чудно! Нема
народ пара и велика је криза, али само
за сиротињу...
Вели
он да би радо купио душу?! Заћуђен питам
га па зашто ће му, кад је он добар човјек
и са добром душом...
Наставља
мој другар даље и говори ми да су његову
душу већ поодавно нагризле разне
изопачености у овом друштву и да су му
неискрени људи, разне лопуже и лопови
скоро исисали сву доброту из срца и
душе, разумљиво разним неправдама...
И
ту се слажемо, јер нема потребе за било
каквим размимоилажењима у мишљењима.
Али, опет га питам и кад би било могуће
чију би "купио" душу? А и кад би била
душа на продају, велим да би била сасвим
мала понуда, јер су бесдушници у мањку
"репроматеријала" и сами остали
без душе...
Замислим
се због ове теме и саме вриједности
душе и кажем да је стварно запрепашћујуће
да је огроман број људи остао без властите
душе...
Не
знам разлоге, али помињем разне
ствари...лоповлук, себичност, општу
грамзљивост, похлепу, личне интересе,
ма разне облике отуђења људи, једних од
других...
Вјерујем
у Бога и само не помињем да су ђаволи
својим "техничко-технолошким"
достигнућима уништили многе душе
честитих људи...Срећом, нађосмо један
текст, онако забаван из ђет-сет друштва
и бар на тренутак престах да размишљам
о "трговини душама"...
То
ме спаси, јер не желим да и сам останем
без душе....
