ПИШЕ Славко Јовичић Славуј
Не
може се све чекати, јер за чекање је најважније стрпљење.
А
поготово се не може чекати да само од
себе било шта однекуд падне или да "падне" право ниоткуд.
Неке
ствари се не могу одлагати,
а
поготово се не могу одлагати у недоглед.
За
многе ствари треба се борити, а неке
треба и тражити.
Неке
ствари треба жељети, али те жеље
морају бити реалне и оствариве.
Неке
ствари се могу одложити за сутра, или
за неко будуће вријеме, али вријеме није
могуће одложити.
Оно
што је јасно и гласно казано, по логици
ствари, требало би бити и разумљиво,
али не мора увијек бити и прихватљиво
и за онога према коме је и упућено.
Зато
и не стоје дилеме сад ћу, или могу и
сутра, или можда је то и глупо, или није
то баш разумно.
На
крају крајева, никад ништа само од
себе неће доћи. За све постоје неки
узроци, а за узроке морају постојати и
разлози.
Да
напишем ово нисам имао никаквог разлога,
али ето ипак написах...
