среда, 29. мај 2013.

Данас, сутра и убудуће....


ПИШЕ Славко Јовичић Славуј

Не може се све чекати, јер за чекање је најважније стрпљење.

А поготово се не може чекати да само од себе било шта однекуд падне или да "падне" право ниоткуд.

Неке ствари се не могу одлагати, 
а поготово се не могу одлагати у недоглед.

За многе ствари треба се борити, а неке треба и тражити.
Неке ствари треба жељети, али те жеље морају бити реалне и оствариве.

Неке ствари се могу одложити за сутра, или за неко будуће вријеме, али вријеме није могуће одложити.

Оно што је јасно и гласно казано, по логици ствари,  требало би бити и разумљиво, али не мора увијек бити и прихватљиво и за онога према коме је и упућено.

Зато и не стоје дилеме сад ћу, или могу и сутра, или можда је то и глупо, или није то баш разумно.

На крају крајева,  никад ништа само од себе неће доћи. За све постоје неки узроци, а за узроке морају постојати и разлози.

Да напишем ово нисам имао никаквог разлога, али ето ипак написах...