ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Текст посвећен само једном глаголу и једној рјечици...."ТРЕБАО САМ"!?Могао сам то да урадим, а нисам!
Знао сам како то да урадим, а нисам то урадио!
Требао сам то да урадим, а нисам урадио!
Желио сам то да урадим, а ипак нисам урадио!
Тада ми се чинило да имам времена за све, али сам пропустио прилику да то и урадим. Међутим, након тога, таква прилика није ми се никад више указала. А могла је? Могла је, али ето није.
Не знам да ли бих се данас друкчије осјећао да сам онда то и урадио, онда кад је требало? Или је можда, требало све овако да се деси и да се и одигра? Или није требало ништа да се догоди? Све се своди на - требао сам и на оно - или можда ипак нисам требао?
Додуше, сад кад се вратим у неке прошле дане размишљам да сам ипак требао то и да урадим. Или је, на крају крајева, све овако морало да се издешава и да све оно што сам требао да урадим, а нисам, пало је у заборав, који сад покушавам да освјежим.
Али, како и на који начин све то поново да посложим у један мозаик, који је требао да има свој почетак, али и да га тако недовршеног оставим за неку будућу надоградњу.
Или сам требао да све коцкице сложим у једну цјелину, која би имала неког смисла. Изоставићу императив - морао сам?! Нисам ништа морао, али сам можда само требао, а велика је разлика између оног што сам морао и оног што сам требао.
И након толико година, нисам у стању да разријешим дилему да ли сам тада то и требао да урадим? Међутим, сад кад са ове временске дистанце погледам у назад, сасвим је небито да ли сам то и требао, јер не волим да се враћам у прошлост!
Или сам требао да све коцкице сложим у једну цјелину, која би имала неког смисла. Изоставићу императив - морао сам?! Нисам ништа морао, али сам можда само требао, а велика је разлика између оног што сам морао и оног што сам требао.
И након толико година, нисам у стању да разријешим дилему да ли сам тада то и требао да урадим? Међутим, сад кад са ове временске дистанце погледам у назад, сасвим је небито да ли сам то и требао, јер не волим да се враћам у прошлост!
Пошто се у напријед никада ништа не зна, онда нећу ни да се враћам у назад. Јер, сад је неважно да ли сам то и требао или је испало много боље што нисам то и урадио.
Једини прави закључак је да можда нисам требао ово да пишем, али ето, из само тог "требао сам" настаде читав текст, који се и не може завршити. Или сам можда требао да ставим тачку одмах након првих неколико реченица? А могао сам одмах то и да урадим, но, ипак нисам! Ко зна због чега нисам урадио једно или друго или сам можда требао све ово да не пишем или да напишем?
Заправо, сасвим је видљиво да сам ово и написао. Е сад, колико све ово има било каквог смисла, друго је питање, али и на њега бих онда требао да тражим одговор? Или сам одговор имао и прије било какве писаније...
