уторак, 25. јун 2013.

Шта је било са мојим кишобраном?

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Била је то једна "романтична ноћ" кад је кишобран био важнији од љубави?!
Еех...то је била "љубав", љубав за сјећање и за памћење.

Данашње љетно јако падање кише на Палама врати ме у дане давне прошлости.


Никад нисам зажалио што је те, такође, кишне ноћи отишла из мог живота, али и данас се, онако по некад, сјетим кишобрана који је однијела са собом и који ми никад није вратила.


А ја сам тада остао да киснем на пљуску...


Никад више нисам сазнао шта се, заправо, десило са мојим кишобраном?

Али срео сам њу!

Двадесетак и више година касније, поново сам је срео и имао сам времена да саслушам њену тужну животну причу. Обоје смо знали да нема повратка на старо. Све нам је било јасно и само на тренутак смо заћутали.


Њен живот је пакао. Тако ми се барем "исповиједила". Како је говорила, упала у амбис са неким идиотом који је стално малтретирао и пребијао.


Нису више заједно, али је њен живот упропаштен и то ми је страшно жао, искрено кажем.


Не знам ни једну особу која је дошла до своје среће, градећи је на туђој несрећи!