На половици смо године и са много више елана наставњамо даље...

ПИШЕ: Славко ЈоВиЧиЋ Славуј

Било шта човјек да започне он мора од нечега да крене, па макар то било и од нуле.

Обичан твит на друштвеној мрежи Твитер који сам поставио у вези данашњих протеста у Сарајеву због наводног Закона о ЈМБГ, изазвао је толико "интересовања", наравно оног најнегативнијег, да је напросто било застрашујуће читати све увреде и то оне најтеже и најружније. 

Твит је био сљедећег садржаја: 
"Подржавам протесте, али ови протести немају везе са Законом о ЈМБГ! 
Отказе подијелите онима које сте ви бирали. 
Не дирајте РЕПУБЛИКУ СРПСКУ"!

Али шта да се ради? Живимо у таквом времену, у таквом окружењу и у никаквој држави. Кад се све узме у обзир, онда и има логике да се толико  најнегативхих фрустрација сакупи у главама лабилних личности, које "спас својих душа" траже у изливима најнегативнијих размишљања, која долазе из глава мрзитеља и препарираних менталних склопова, чипованих на мржњу и на злокобну пакост. 

Традиционалистички портали немају довољан број својих посјетилаца, али су зато они хушкачки на ободу и на ивици анархије.

За највулгарније увреде није вам потребна нека посебна електронска писменост. Потребни су вам компјутер и крвожедност оних најнижих људских страсти и порива и са вријеђањем се креће...Зато је ваљда анархија највиши степен демократије, посебно на интернету, на којем се иза разних псеудонима крије преко 80 одсто корисника.

На све се удара и то несмањеном жестином. Управо и због тога, пролазимо кроз туробно вријеме плебисцитарних и оркестрираних дјеловања, која почињу од појединаца, а онда све то прераста у групе, које онако удружене поново гурају народе у бесмислене, сад за сад, ипак,  само у вербалне сукобе.

Данас се најјачи ефекат постиже етикетирањем свих политичара и сврставањем у исти кош, а тај ефекат се постиже једноставном оптужбом да су сви политичари лопови. 

Усуђујем се да омиљену нам историју или повијест замијеним питањима из економије и то све по европским стандардима. Ово посљедње скоро да никога и не интересује, али зато је за многе у Сарајеву важно само да се заталасају протести. 

Има чак и оних илузиониста и сањара који мисле да би се све то могло пренијети и у Републику Српску што би значио початак краја постојања и саме Републике Српске.

На све начине покушава се мобилизирати критична маса протестаната и све се чини да се њихов напор искористи за сопствено вјеровање сањара и противника Републике Српске, који мисле да је куцнуо одлучни час да се створи унитарна БИХ. 

Не знам како се многи не опамете и не врате у реалност, већ и даље никако не могу да схвате да живимо на трусном подручју Балкана. Безброј је међунационалних разлика у методологијама, идеологијама и у пракси прихватања чињеничног стања.

Апсурдно је да су природније разлике него преклапања сличних међунационалних циљева и вриједности, вјеровања и пута којим би требали да идемо, ако још постоје европски циљеви и вриједности. 

Има много заједничких ствари и интереса у које би требали да усмјеравамо сву стваралачку енергију, припомогнуту великим потенцијалима, прво интелектуалним, па природним и другим стваралачким ресурсима.... Али (!?), оставићу ово за наставак у некој другој причи и тексту....