ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Прво, по правилу, сви градови у ове дане изгледали су скоро као пусти. Стиче се утисак да је половина становништва била негдје на мору и да се заслужено одмарала.
Неки се, богами, цијелу годину нису ни уморили, јер готово да ништа нису ни радили. И то је баш апсурдна ситуација, својствена земљама као што је БиХ. Заправо, на морима свјетских монденских љетовалишта одмарали су се они који у свом животу никад ништа нису ни радили!? Али, баш они, једино, имали су пара за скупе турнеје и путешествија по одмаралиштима од Туниса, Кипра, Кариба, а највише је било оних који су се заустављали на Јадранском мору.
Федералци су се углавном одлучивали за Хрватско приморје, док су Срби из Републике Српске, као по инерцији, још увијек, претежно, ишли на црногорски дио Јадранског мора. Истина, има много и оних Срба који су се на вријеме и у свакојакој "оскудици" скућили и власници су вила, углавном, на црногорској обали.
Хрвати из БиХ, разумљиво, размилили су се широм Далмације, док Бошњака има и тамо и онамо, ма свугдје, а ни Турска није баш тако далеко?!
Ова година, односно ударни дио туристичке сезоне требао је бити нешто лакши за прелазак граница, али свако се сналазио онако како је знао и како је умио.
Била је ово прва година безвизног, а како многи кажу и безвезног режима. Пасоши...визе...девизе - нису се као некад тражили у огромним гужвама и чекањима пред амбасадама земаља Европске уније. Наизглед, по броју грађана из БиХ који су хрлили на морске дестинације ни наслутити се није могло да је БиХ у стравичној економској кризи. Сви туристички ходочасници су се држали оне Бреговићеве легендарне пјесме - "Путуј Селма" и нико више! А богами се и путовало.
Врло често се запитам - зашто је и природа била неправедна према нама у БиХ, па је тако наше чисте и зелене ријеке, рецимо, Неретву, окренула у њихово, комшијско плаво Јадранско море, док је нас оставила у трајном и бесконачном сивилу!? Али, шта је, ту је! Запитам се ја, такође, ко је онда остао у врелим градовима РС и ФБиХ? Остали су они који ионако цијелу годину једва састављају крај с крајем и који се боре за биолошко преживљавање.
Међутим, у опустјелим градовима могао се стечи утисак да је више од половине прелијепих дама било у блаженом стању, дакле, у трудничкој љетној одори, и то је најљепша слика која се могла видјети у овим врелим августовским данима, која се могла видјети скоро на сваком шеталишту. Погрешан би био закључак да ће се због таквих прелијепих кадрова енормно повећати наталитет. Нажалост, неће, јер зна се да труднице не иду на море. Не годи им клима и пржење на плажама.
Али, гдје је у ове спарне и нерадне дане ишла БиХ? Није БиХ трудна, али јесте у другом стању. Јер, са БиХ су у "љубавној вези" многобројни странци којима нигдје на свијету не може бити боље него овдје. Овдје им је боље, него чак и у мјестима одакле долазе у ову земљу. Разлога је више. Најважнији је онај материјални, јер оволика примања не могу за десет година рада остварити у својој држави, као што то могу само за једну годину нерада у БиХ.
Покушавам да утврдим ко је то од странаца највише "заљубљен" у БиХ и с ким је то БиХ остала у другом стању. Богами, без ДНК анализе то, изгледа, није могуће утврдити, јер БиХ су, познато је то, сви странци (с)јебали онако како су они хтјели, а БиХ није могла да се одбрани од њих, јер је оваква јадна - беспомоћна. Не знам, али понекад ми се чини да је на хиљаде њих, тј. странаца, имало однос с овом земљом. Не мислим ја на сексуални однос, већ на то да су из БиХ односили и износили сва материјална богатства и бјесомучно су, онако својски се залажући, пустошили ову природно и привредно богату земљу.
Аууу... нисам ја заборавио ни домаће, ове наше харачлије, који ништа мање нису пустошили и харали ову земљу, али мало је ово простора да и о њима коју прозборим. А, ако се баш ради о оним, дакле, интимним стварима, онда медицина каже да код нормалних трудница трудноћа траје девет мјесеци, једино код трудне БиХ, ево, та трудноћа траје више од двадесет година.
