ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
На данашњи дан...
Некад било, много давно. Давно је то било...
Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио и Храм Светог Преображења Господњег.
Некада су у самом центру Сарајева одзвањали звуци српских пјесама и игара у порти Храма, али и на главној улици...
НЕКАД БИЛО, /прије 80 и више година у центру Сарајева, уз хиљаде присутних Срба, углавном обучених у националне ношње - СЛАВИЛО СЕ/! На слици лијево, у горњем дијелу, види се постројена и краљева војска у част и у славу прославе Светог Преображења Господњег...
Били су то празници српског саборовања уз своју, једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије рата, а толико их је и данас.
У предратном Сарајеву било је 78 џамија, четири католочке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. Данас, у Сарајеву има скоро 200 џамија.
Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.
Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме, данас се окупи једва хиљаду и нешто мало више Срба и то највећи број их дође из Републике Српске, из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, из Пала и околних мјеста у којима претежно живе Срби.
А некад, прије рата окупљало се и до 20 хиљада Срба.
Био сам један међу ријетким Србима који је одмах по завршетку рата одлазио поново, као што ме мајка још као дијете на данашњи дан водила на велико славље код наше Свете цркве. Двије године сам узимао и микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су мелодије пјесама: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села".
Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду без Срба. И тако ће и остати за наредне вијекове. Остаће да неко некад прича о тим прошлим временима.
Можда ће по неки историчар или хроничар времена, негдје записати да су некад у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву, граду који је прије рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке, који чине преко 90 одсто становника тог града...
Данас, умјесто велике свечаности тужна слика/!
Не постоји више ни минимум могућности за неко евентуално преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђују и ово мало Срба, који дођу на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, славе и имена Светог храма, дођу и врате се у Републику Српску...
Кантонална полиција...
ЗБОГОМ Сарајево!
