ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Прекомјеран
увоз разноразних роба већ петнаестак
година представља огроман проблем за
домаћу привреду, али како циркус апсурда
ту не престаје, свједоче подаци како су
у нашу земљу само током прошле година
увезене знатне количине лишћа, грана,
голубова, ружа, ораха, домаћих или дивљих
свиња, сјајних тока и пертли за обућу,
па чак и људске косе.
Дакле, у БиХ се увози “све и свашта” и оно што је ненормално и није могуће у било којој земљи свијета, у нас, ето, представља свакодневицу.
Дакле, у БиХ се увози “све и свашта” и оно што је ненормално и није могуће у било којој земљи свијета, у нас, ето, представља свакодневицу.
“Чудне”
робе
Примјера
ради, током прошле године у нашу земљу
увезено је више од 3.000 тона ораха?! Исто
тако, знам да су се неки увозници обраћали
парламентарној Комисији за спољну
трговину и царине и тражили су да им се
смањи царина на увоз пертли и сјајних
тока за ципеле.
Тешко је чак све и набројати. Просто је невјеројатно шта у нас неки људи раде и чиме се све баве.
Надаље, према подацима за прошлу годину, у БиХ је увезено чак 122.035 килограма лишћа, грана и осталих дијелова биља, без цвјетова или цвијетних пупољака, те траве. Вриједност тог увоза износила је 185.832 марке.
Исто тако, прошле године увезли смо 68 килограма голубова, а њихова вриједност била је 3.312 марака, 2.693 килограма чекиња домаћих или дивљих свиња у вриједности 4.111 марака, па чак и пет килограма косе из Италије у вриједности 134 марке.
На попису необичне робе која стиже из увоза су и ручна сита и решета, дугмад и копче, приплодни магарци, змије и игле, који, иако се не увозе сваке године, ипак стижу на домаће тржиште по потреби и из разних земаља.
Све наведено није за рубрику “вјеровали или не” него за рубрику “лудости стољећа”, јер како обичном грађанину објаснити да смо прошле године увезли 125 милиона марака питке воде (!).
Никаква није тајна да се код увоза одређених роба праве бројне малверзације. Желим да подсјетим да је у БиХ 2007. године, увезено невјеројатних 7.000 тона говеђих глава. Међутим, радило о томе да су се заправо увозили бифтеци, на које се иначе плаћа царина, а кроз папире су то проводили као да су увозили говеђе главе на које се у то вријеме нису плаћале царине нити прелевмани.
Осим наведеног, као један од примјера шта се то све ради у нашој земљи, када је у питању спољнотрговинска размјена најбоље илуструје незабиљежен у пракси, вјероватно ниједне земље на свијету или барем мени није познат, такав случај апсурда и глупости.
Илустроваћу то примјером везаним за увоз товљених свиња до 50 килограма. Наиме, према потписаном споразуму с ЕУ-ом, наша земља има право увести до 1.500 тона товљеника до 50 килограма сваке године.
Међутим, наше тзв. стручне службе и разне комисије су погрешно превеле овај споразум, па умјесто товљеника у документу стоји увоз дивљих свиња, што нашим сточарима прави огромне проблеме.
Морам да истакнем да сам и сам имао на десетине састанака с представницима ЕУ-а, како би се исправила ова незапамћена глупост. Све наведено јасно показује немар и нерад бројних институција ове земље па никога не треба изненадити што домаћа пољопривреда, па и цијела привреда већ годинама пропадају.
Тешко је чак све и набројати. Просто је невјеројатно шта у нас неки људи раде и чиме се све баве.
Надаље, према подацима за прошлу годину, у БиХ је увезено чак 122.035 килограма лишћа, грана и осталих дијелова биља, без цвјетова или цвијетних пупољака, те траве. Вриједност тог увоза износила је 185.832 марке.
Исто тако, прошле године увезли смо 68 килограма голубова, а њихова вриједност била је 3.312 марака, 2.693 килограма чекиња домаћих или дивљих свиња у вриједности 4.111 марака, па чак и пет килограма косе из Италије у вриједности 134 марке.
На попису необичне робе која стиже из увоза су и ручна сита и решета, дугмад и копче, приплодни магарци, змије и игле, који, иако се не увозе сваке године, ипак стижу на домаће тржиште по потреби и из разних земаља.
Све наведено није за рубрику “вјеровали или не” него за рубрику “лудости стољећа”, јер како обичном грађанину објаснити да смо прошле године увезли 125 милиона марака питке воде (!).
Никаква није тајна да се код увоза одређених роба праве бројне малверзације. Желим да подсјетим да је у БиХ 2007. године, увезено невјеројатних 7.000 тона говеђих глава. Међутим, радило о томе да су се заправо увозили бифтеци, на које се иначе плаћа царина, а кроз папире су то проводили као да су увозили говеђе главе на које се у то вријеме нису плаћале царине нити прелевмани.
Осим наведеног, као један од примјера шта се то све ради у нашој земљи, када је у питању спољнотрговинска размјена најбоље илуструје незабиљежен у пракси, вјероватно ниједне земље на свијету или барем мени није познат, такав случај апсурда и глупости.
Илустроваћу то примјером везаним за увоз товљених свиња до 50 килограма. Наиме, према потписаном споразуму с ЕУ-ом, наша земља има право увести до 1.500 тона товљеника до 50 килограма сваке године.
Међутим, наше тзв. стручне службе и разне комисије су погрешно превеле овај споразум, па умјесто товљеника у документу стоји увоз дивљих свиња, што нашим сточарима прави огромне проблеме.
Морам да истакнем да сам и сам имао на десетине састанака с представницима ЕУ-а, како би се исправила ова незапамћена глупост. Све наведено јасно показује немар и нерад бројних институција ове земље па никога не треба изненадити што домаћа пољопривреда, па и цијела привреда већ годинама пропадају.
Прехрамбени
производи
Осим
увоза неких “чудних” роба, наша земља
муку мучи и с увозом основних прехрамбених
производа. Тако се, примјера ради, увозе
шљиве, јабуке, грожђе и друго воће, а док
оно на стаблима у БиХ остаје неубрано,
увози се кромпир, купус, лук и друго
поврће, а оно на беха њивама се често
заорава. Такође, увозе се и сви други
прехрамбени производи, док истовремено
пољопривреда у БиХ полако умире. Увозе
се чак отпадци прехрамбене индустрије,
тог отпада је увезено у вриједности
већој од 153 милиона марака.
Све што бих даље рекао и сам себе бих довео до безизлазног апсурда и зато овдје прекидам свако даљње изношење било каквих података.
И сасвим на крају, ипак, себи и свима другима постављам питање - како је могуће да БиХ и поред бројних политичких проблема, успјева да се и економски одржи, кад много развијеније земље пропадају у овој стравичној економској рецесији и хаотичном привредно-економском амбијенту.
Све што бих даље рекао и сам себе бих довео до безизлазног апсурда и зато овдје прекидам свако даљње изношење било каквих података.
И сасвим на крају, ипак, себи и свима другима постављам питање - како је могуће да БиХ и поред бројних политичких проблема, успјева да се и економски одржи, кад много развијеније земље пропадају у овој стравичној економској рецесији и хаотичном привредно-економском амбијенту.
