Сваким
даном, умјесто да се политичка ситуација
у БиХ релаксира и смирује, она се,
захваљујући неодговорним политичарима
само усложњава и, рекао бих, компликује
и доводи до усијања и тектонских
поремећаја међунационалних односа у
БиХ.
Политички
естаблишмент лоциран у Сарајеву чини
све да се ионако компликована ситуација
у Федерацији БиХ пребаци на терен
Републике Српске и да се за све недаће
у БиХ, сасвим неоправдано и тенденциозно
оптужи Република Српска и прогласи као
реметилачки фактор унутрашње
дестабилизације прилика у БиХ.
Иако
су и Срби један од три конститутивна
народа и у Федерацији, као и у цијелој
БиХ – њих тамо нико ништа и не пита, а и
како би, кад је Федерација БиХ скоро
потпуно етнички очишћена од српског
народа.
Та
матрица траје годинама. Дакле, са њом
се кренуло одмах послије потписивања
Дејтонског споразума и наставила се
вртити и реализовати у сарајевској
кухињи. Забрињавајуће је што се таквој
политици дискриминације према и оно
још мало преосталих Срба у Федерацији
БиХ, нажалост, не назире крај.
На
сваки дозвољен и још више на недозвољен
и противуставан начин скоро, па трауматично
политичко и економско стање у Федерацији
БиХ, жели се фактурисати Републици
Српској, што је само још додатни вид
притисака на српски народ и на руководство
Републике Српске.
Можда
би се ова ситуација могла и разумјети
када би се везала само за предстојећи
попис становништва и настојање бошњачких
политичара да за такву политику
придобију само свој народ. Али није
тако. Интенције свих бошњачких политичара,
a усуђујем се рећи и сваког Бошњака, иду
у правцу оспоравања постојања Републике
Српске и нама је бјелодано јасно да
таква настојања никад неће ни престати.
Но,
није противзаконито, нити противуставно
сањати и живјети у виртуелном и имагинарном
свијету снова и илузија. Сваки појединац
на то има право, али те илузије се преносе
и на колективитет. Неостварене жеље
Бошњака, а оне су – укидање Републике
Српске, ипак остаће само на нивоу жеља.
Јер, стварност је сасвим друкчија и
дијаметрално је супротна од бошњачких
циљева.
Република
Српска је уставна категорија, што самим
тиме имплицира и њено међународно
признање као ентитета у саставу БиХ и
ту нема ништа спорно! Но, бошњачка
удружена политичка и интелектуална
елита, потпомогнута бошњачким невладиним
организацијама, па онда и свим удружењима
грађана, те наравно и вјерском исламском
заједницом, која се у цијелом овом
пројекту никако не може заобићи, дакле
сви они заједно - имају само један циљ
- укинути Републику Српску и створити
унитарну БиХ.
Користе
се сва средства да се докину уставне
надлежности Републике Српске, да се
ослаби економска моћ и евидентан напредак
Републике Српске. Јер, сви економски
параметри и показатељи показују да је
Република Српска бољи дио БиХ. И умјесто
да се Федерација БиХ такмичи у свом
развоју са Републиком Српском - не,
политичари из Федерације и наравно са
нивоа БиХ из реда бошњачког народа чине
све да умање значај напретка Републике
Српске. О Републици Српској и српском
народу се причају наогавније и најружније
ствари, како на домаћој политичкој и
медијској сцени, тако и на свим важним
мјестима у свјетским метрополама и у
круговима међународних институција.
Републици
Српској и српском народу све се оспорава.
Стиче се утисак да се на сарајевским
сећијама само смишљају и рађају идеје
- како да се нанесе што већа штета
Републици Српској, по систему: "нека
комшији цркне Република Српска"?! Да
је ово нормална и демократска држава,
сви такви који разним противуставним
активностима руше и БиХ, одговарали би
за најтежа кривична дјела, дјела
удруживања ради рушења уставног поретка
ове земље.
Наша
порука из Републике Српске је јасна и
на фону је очувања Устава БиХ. Заправо,
ми ништа друго и не тражимо, нити имамо
неке друге аспирације. Такође, морамо
добронамјерно упозорити Сарајево да
престане са увредама и оптуживањем
српског народа за све и за свашта.
И
ми Срби имамо своју бол, имамо своју
тугу, имамо своја сјећања на десетине
хиљада најбољих српских синова страдалих
у претходном грађанском рату у БиХ. Ми
не умањујемо патње и боли других народа.
Ми их разумијемо и жалимо за сваком
невином жртвом без обзира из којег је
народа.
Ми
не тражимо баланс у количини почињених
ратних злочина, већ баланс у количини
правде и за жртве из српског народа.
Али, тако се не дешава. Напротив, само
се перманентно настављају антисрпске
активности које су усмјерене на вријеђање
и понижавање српског народа.
Руководство
Републике Српске, и ми српски политичари
који смо на привременом раду у Сарајеву,
више нећемо дозволити да нас било ко
омаловажава, нити да антидејтонским
активностима руше Републику Српску. Ми
никоме не пријетимо, ми само бранимо
уставну позицију Републике Српске. Зар
има нешто природније? Зар има нешто
нормалније и реалније? Нема!
Колики
год буду и наредни притисци и атаци на
Републику Српску, а сигурно је да ће
бити још интензивнији, још јачи, још
жешћи и још одлучнији – Република Српска
ће и, поред свега, опстати и остати!
Дејтонски споразум је једина гаранција
за то. Јер, без сагласности Срба више
ниједна одлука у БиХ није могућа. О
судбини Републике Српске само може да
одлучује српски народ и наравно и други
конститутивни народи и сви други који
поштују Републику Српску и њен
териториторијални и уставни положај у
оквиру Устава БиХ!
Хоћемо
о свакој теми која је у интересу напретка
БиХ да разговарамо и да се договарамо,
али једина тема о којој никада нећемо
разговарати је постојање Републике
Српске. Република Српска постоји и она
је непромјењива чињеница! И до сада је
компромисом све три конститутивна
народа много тога ријешено и то због
кооперативности српских представника.
Али, компромиса никада неће бити о
статусу и будућности Републике
Српске.
Република
Српска ће и на овој балканској вјетрометини
остати као трајна политичка, територијална
и уставна категорија.
Наша
је порука добронамјерна и упућујемо је
свима: никога не вријеђамо, никоме не
пријетимо као што то други раде нама,
никоме не желимо зло, и због тога имамо
онда право и обавезу да и од свих других
који са нама живе на овим просторима
тражимо - да и они према нама покажу
поштовање, толеранцију, уважавање и
разумијевање. Јер, у наше име више нико
никада неће одлучивати.
Поштујемо
сваког човјека и његово достојанство,
без обзира којем припада националном
корпусу.
Српски
народ и ми као његови легитимни
представници никада више не можемо
дозволити да нас било ко вријеђа или
понижава и да руши наш дигнитет!
