уторак, 3. септембар 2013.

Зашто истина никада не допре до јавности?

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

У потрази за истином...
Ко је украо истину

Иако је истина једна и недјељива и иако је опште познато да на истину нико нема ексклузивно право, овдје се мора нагласити да истину креирају сви и то баш онако како то коме одговара. Али, истину највише креирају медији. 

За ову констатацију су најбољи примјери сједнице Парламентарне скупштине БиХ. Да би обични конзументи истине или информација колико-толико имали било какав увид у истинитост онога што се заиста расправља и о чему се одлучује на тим сједницама, морали би свакодневно да купују најмање десетак дневних новина или да прате информативне програме опет најмање неколико најгледанијих ударних дневника на програмима многих телевизија. Ни у којем случају не смијемо занемарити и мноштво интернет портала који имају своје информативне програме и садржаје, па самим тим и утицај на креирање јавног мнења у БиХ.

Међутим, могуће је, наравно, ако имате новца и ако сте пасионирани зависник о политичким информацијама, да купите све дневне и седмичне новине, но немате никакву могућност да пратите ударне дневнике на неким важним телевизијама, јер ти информативни програми, углавном, почињу у истом временском термину. Не треба бјежати од истине па рећи да су сасвим различите информације и извјештаји које објављују медији у РС у односу на медије из ФБиХ, па чак и у односу на медије који су наклоњенији једном од три конститутивна народа у БиХ.

Разлике су очите у извјештавању и оне се манифестују у зависности од случаја до случаја, што у највећој мјери зависи од тога - чији су медији; из којег центра се издају и не треба много труда да се уоче драстичне разлике у извјештавању различитих медија, рецимо из Сарајева, затим оних из Бање Луке, те из Мостара. Најлакше би било речи да је то отворена медијска борба прса у прса за сваког читаоца. Друга је ствар како и на који начин сваки медиј долази до оних информација које су за прву страну сваких новина, јер и новине су роба, а робу најлакше продаје добра амбалажа!

Зато се на малом простору и у "малој бари с пуно крокодила" води грчевита борба за оне сугестивне и сензационалистичке вијести и информације. У таквој хиперпродукцији и у потрази за драматичним и ексклузивним информацијама, односно у борби без милости и кодекса, врло често они ревносни читаоци ће прочитати отворене сукобе између многих медија о никада помирљивим интересима. Те међусобне анимозитете перманентно подгријавају редакције тих медија, јер су им и интереси различити. Једни у одређеном времену подржавају позицију, други опозицију, а трећи нападају или подржавају и једне и друге, а сви заједно се међусобно између себе гложе.

Ништа боља ситуација није ни у Републици Српској. А, све то иде само на штету истине која је потребна свима. Кажем потребна, али била би илузија да ће она - истина, једна и права - икада бити презентована јавности, па чак и о оним темама које су свима видљиве и јасне.