Главињање
или климање главом без разлога и пуштање
памети у непотребна пространства и без
циља, није добра особина човјека.
Јер,
не треба живјети у страхопоштовању пред
било киме, осим у поштовању Господа Бога
и поштовању сваког добронамјерног
човјека.
Поштовање
треба показивати према сваком човјеку,
али истовремено - никад га не треба
никоме доказивати.
Треба
обратити пажњу на људе који без разлога
губе живце, који на безбједној удаљености,
бјесне и свој бијес јавно исказују
против свега и против свачега, некад
оправдано, а некад неоправдано и сасвим
непотребно. А то, најблаже речено, изазива
онда сажаљење свих.
Сажаљење
никад није била добра особина, нити је
то био избор добрих и честитих људи
према било коме. Поготово то не би требала
бити одлика оних људи који су вољни
помоћи другима, дакле онима којима је
та помоћ и потребна.
Сажаљење
никад није била врлина оних добронамјерних
људи који могу разумјети и оне друге и
оне другачије од себе.
За
све се има времена, осим за човјека,
нажалост...
.gif)
