Утакмица важнија и од саме игре и од коначног резултата...

 Написао:  Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Волим спорт. Волим све спортове. 

Кад год имам времена пратим све утакмице, 

а времена увијек нађем за спорт.

Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.

Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву.

А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се СРБИЈИ нанесе велика штета.

Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.

Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.

Док пишем овај кратки осврт, управо кошаркашку утакмицу на Европском првенству у Словенији играју СРБИЈА и Црна Гора . Играју утакмицу без било какве резултатске дражи. СРБИЈА се давно пласирала у други круг такмичења, док Црногорци одлазе кући.

Гледам утакмицу и уопште не гледам тим Црне Горе као тим према којем бих гајио било какве симпатије. Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове.

Све присутне разлике морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.

Знам да ниједан спортиста, па и Црне Горе не сноси одговорност за стање у којем се и они боре против Србије и то боре се грчевито, па чак и више него против неких туђинских репрезентација.

И Црногорци у таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, морају да знају, а и знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Црногорце који ни смислити не могу СРБИЈУ.

Стање је тако и никакво уљепшавање не може да промијени чињенично стање, дакле ову ситуацију, па чак не може то да промијени ни спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ  у крајњој линији и у међусобним пријатељским међудржавним односима, много пута изнуђеним. 
Но, то је тако, па ком било мило било, а ком не било, опет ће остати овако...

И да закључим. У утакмици која ништа није одлучивала, побиједила је Црна Гора. Не треба тражити никаква оправдања нити алиби за пораз Србије. Србија је најбоље играче одмарала за наредни циклус, али и кад се игра кликера важна је побједа. 
Нажалост, СРБИЈА није побиједила Црну Гору.

Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према црногорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци једно. НИСМО ЈЕДНО, нажалост!

Можда и није лоше да то напокон и знамо! Уосталом, сатисфакцију и потврду  добио сам и радовањем црногорских кошаркаша /оправдано радовање/, али Црногорци су испољили своју радост као да су постали прваци Европе...

Слика њихове радости је показала да сам погодио са текстом и да је то овако како написах...