субота, 19. октобар 2013.

Онако ја мало о свакодневици и о стварности...

Динамично је доба и нико нема 
времена за чекање...
Све се претворило у трку и у борбу 
за преживљавање.

Мало се има времена за књиге,
поготово за оне које говоре о љубави.


Најмање о књигама мисле они 
који су пребогати,
јер да су мислили о књигама 
не би ни били богати!

Друга је ствар што је огроман број богатих,
постао богат бавећи се лоповлуцима...
Али, ко још мари за то, 
како се неки лопов обогатио.

О књигама се једино још брину библиотекари,
јер то им је и посао.

Истина, има и оних који 
по некад код куће
прочитају неку књигу,
мада и они ријетко нађу времена,
јер су заокупирани 
друштвеним мрежама и интернетом.

Како год даје и шта год даје,
вријеме је за кафицу...