Онако ја мало о свакодневици и о стварности...

Динамично је доба и нико нема 
времена за чекање...

Све се претворило у трку и у борбу 
за преживљавање.

Мало се има времена за књиге,

поготово за оне које говоре о љубави.

Најмање о књигама мисле они 

који су пребогати,

јер да су мислили о књигама 

не би ни били богати!

Друга је ствар што је огроман број богатих,

постао богат бавећи се лоповлуцима...

Али, ко још мари за то, 

како се неки лопов обогатио.

О књигама се једино још брину библиотекари,

јер то им је и посао.

Истина, има и оних који 

по некад код куће

прочитају неку књигу,

мада и они ријетко нађу времена,

јер су заокупирани 

друштвеним мрежама и интернетом.

Како год даје и шта год даје,

вријеме је за кафицу...