Хиландар,
у старијим списима и Хилендар
(гр. Χιλανδαρίου)
је српски манастир који се налази у
северном делу Свете
горе Атонске (гр. Аγιоν
Оρоς),
државе православних монаха која постоји
више од хиљаду година. Света гора је
смештена на Атосу (гр. Аτоς),
трећем краку полуострва Халкидики у
северној Грчкој,
а манастир се налази на 2,5 километара
од мора.
Посматран
споља манастир има изглед
средњовековног утврђења,
с обзиром да је утврђен бедемима који
су високи и до 30 m. Спољни зидови су
дугачки 140 m и окружују површину која је
скоро 75 m широка. Манастир је овако
утврђен с обзиром да је у прошлости, као
и остала утврђена монашка насеља на
Светој гори, морао да се брани од гусара.
Неки сматрају Хиландар једним од
првих универзитета,
у претходничкој форми, а конкретно првим
српским универзитетом.
Манастир
Хиландар је изградио грчки монах
светогорац, Георгије Хеландариос.
Манастир Хиландар су обновили Стефан
Немања (у
монаштву Симеон) и његов син Сава 1198.
године, а у манастиру је 1200.
године умро Стефан Немања. Краљ Стефан
Урош I je 1262.
године значајно утврдио манастир.
Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин,
који је око 1320.
године на месту старе подигао нову
цркву Ваведења
Богородице .
У време краља и цара
Душана Света
гора је дошла под његову власт, а то је
период највећег просперитета манастира.
У вековима турске владавине, Хиландар
су помагали руски цареви и молдавски
кнежеви у XVI
веку,
а српски патријарси из Пећи у XVII
веку.
Почетком XIX
века створена
је прва
нововековна српска држава,
па је настављена богата традиција
хиландарско-српских односа. У новијој
историји манастир је значајно страдао 2004.
године у катастрофалном пожару, а у току
је обнова оштећених грађевина.
Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
