Чекам пописивача, а њега или ње нема "с главе"! Пошто има разних проблема око пописа и сналажења пописивача - предлажем да се оснује Факултет за образовање професионалних академских пописивача!
Истини за вољу, било је неколико звоњења на вратима и на свако звоњење одмах сам скакао да отворим врата и да љубазно дочекам пописивача или пописивачицу. Међутим, умјесто жељно чеканог пописивача или пописивачице, увијек су били неки просјаци и тако сам сваки пут био разочаран. Ма и њима сам дао, халал било, по неку марку за севап и за разумијевање њихове биједе и несреће.
Но, да се вратим овој идеји око отварања Факултета за професионалне пописиваче. Ионако имамо факултета на бацање и студената који студирају ништа и те студије, односно евентуалне дипломе им свакако неће требати за било шта, односно ни за шта.
Mислим да занимање професионалног пописивача, уопште, не би био напоран посао, јер се код нас ионако попис обавља сваких двадесет година. А и пописивачи се уопште не би уморили од посла.
Не
треба губити из вида чињеницу да је за
одлазак у пензију потребно четрдесет
година радног стажа. У тих 40 година, два
пута ангажовање пописивача, заиста би
за њих било пренапорно.
Ако
ћемо право, а требали би, народ каже:
"то је парали пос'о".
