ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Један
мој пријатељ који воли да посећује разне
сајтове, па и оне који су обичне "огласне
плоче" и памфлети – путем мејла
ме обавештава да постоје неки појединци,
односно индивидуе, које пишу разне
бизарне и огавне ствари о српском народу,
о Републици Српској, о актуелној власти,
чији сам, ето, и ја део.
Одмах
да кажем да сам некад давно волео да
посећујем такве сајтове и портале, али
већ неколико година више то не радим,
јер ме такве ствари уопште не интересују.
Једноставно, немам жеље да губим драгоцено
време и да читам разне бљувотине, најблаже
речено разне глупости. На таквим
порталима никада ништа нећу наћи што
би било афирмативно за српски народ или
за Републику Српску.
Прегледајући,
само летимично, пристигли „материјал“
– додатно сам се уверио да је моја одлука
да не завирујем на такве сајтове потпуно
исправна. Тако рецимо, све што је
најнегативније, наравно и најувредљивије
на овом свету, објављује се путем неких
бошњачких сајтова. Да буде још горе,
нажалост, уопште нема разлике ни на
неким тзв. српским порталима /антивладиним/.
Све се фактурише на српску адресу, а
онда појединачно, углавном, на адресу
Милорада Додика, председника Републике
Српске, па наравно, у том хијерархијском
ланцу, на крају крајева, кад све изредају,
ето стигнем и ја на ред.
Истина,
много пута захваљујући разним критизерима
свега и свачега стигнем ја и "преко
реда", јер разни србомрсци и разно
разни аналитичари и "експерти" за
"лелујање грана на ветру" узмимају
ме у уста и покушавају сажвакати, али
узалуд. Не иде им то од "руке", а од
памети, ама баш не иде им никако!
Између
осталог, кад исцрпе све увреде у тим
памфлетима говори се и како сам, ето, и
овакав и онакав. Не тражим никакав
алиби, нити имам разлога да се било коме
правдам, уосталом коме да се правдам?
Или коме да подносим извештај? Боже
сачувај! За "радозналце" рећи ћу
да сам до сада објавио близу четири
хиљаде ауторских текстова. Писао сам и
пишем, истина у последње време много
ређе, за многе новине из Србије и Републике
Српске. Дакле, пишем кад имам времена
или кад ми се пише, јер ни од кога не
зависим, нити ми је то професионална
обавеза. Никад ни за један текст нисам
узео паре, заправо текстове нисам писао
због хонорара и због пара.
Био
сам колумниста у неколико утицајних
дневних новина. Тренутно не пишем ни за
једне! Уосталом, имам своја два блога и
немам потребе да пишем за било кога
другог. И даље сам сарадник најутицајнијег
политичког часописа и интернет новина
у Србији – „Нова српска политичка
мисао“!
Кад
знам ко све пише и ко сарађује са тим
порталом, од задовољства "ухвати ме
"језа"...
За
тај портал пишу најеминентнија имена,
имена са највећим академским и научним
титулама из реда српског народа. Па,
зар има веће части од тога да будем у
том „тиму“ и у том саставу српске
памети.
Али
да се вратим антисрпским порталима на
којима неки учесници изражавају гнев
и отворене фрустрације због чињенице
што сам посланик у Парламентарној
скупштини БиХ? Невероватно! Па,
размишљају ли учесници таквих "дебата"
да сам по други пут изабран на ову
функцију и то вољом српског народа из
Републике Српске. Треба нагласити -
и плаћен новцима и средствима пореских
обвезника из Републике Српске. Велики
број анонимуса узму неки псеудоним
и онда се каче на сваки портал или
коментаришу сваки текст, али какви су
то коментари? Они најприземнији,
највулгарнији, најбезобразнији итд.
Уосталом, то им дозвољавају оснивачи и
власници портала. Али, свима је познато
да за све њих важи она народана: "Бог
не хаје што пас лаје"!
Нама
политичарима, из реда српског народа
из Републике Српске, сасвим је јасно
шта би се десило да они који нас мрзе,
којим случајем, о било чему уместо нас
одлучују, не дао Бог! Сасвим је јасно да
никада ниједан Србин из Републике Српске
не би био изабран у било који орган или
на било коју функцију на нивоу БиХ. Наша
места би по замислима тих србомрзаца,
највероватније заузели Мирко Пејановић,
Миро Лазовић, Богић Богићевић и неки
други "сарајевски" Срби који у
Републици Српској и српском народу не
уживају никакав углед.
Дакле,
сви они којима смета Република Српска,
а посебно Милорад Додик, па и моја
маленкост, требали би да охладе главе,
јер све што је с њихове стране усмерено
против интереса српског народа и
Републике Српске - "не пије воде",
давно су то рекли паметни људи! Но
добро, шта да им радим? Ништа! Не могу
ја пити таблете ако њих, тј. србомрсце
- боли глава. Верујте ми, ту им ништа не
могу помоћи. Шта год они сањали или
прижељкивали - то није противзаконито,
али ипак, на њихову жалост - Република
Српска биће трајна политичка, уставноправна
и територијална категорија!
ОНДА
КАД СХВАТЕ
ДА ОНИ О ТОМЕ НИШТА НЕ ОДЛУЧУЈУ,
НИТИ
СЕ ЗА БИЛО ШТА ПИТАЈУ, биће им лакше.
И
да не дужим...Рекао сам безброј пута да
немам ништа против БиХ, али само ако је
у њој и Република Српска. Дакле, шта је
и овде проблем? По мени није ништа, јер
као легалиста поштујем Устав, као највећи
политички и правни акт ове земље.
Сви
знају да никада у животу ни од кога нисам
узео ниједну једину марку, нити сам се
продавао за било шта. Но, није ово моја
исповест, нити тражим било какав алиби
за било шта што сам урадио, нити за оно
што радим. Моја сатисфакција и понос је
у томе што ми верује српски народ који
ми је у огромном броју дао подршку на
изборима. Мој једини интерес у политици
је да сачувамо Републику Српску. Али,
немам намеру да се путем
интернета расправљам са лајавцима,
нити желим да полемишем са лажовима.
Све
што знам и што имам да кажем - говорим
јавно и транспарентно и то да свако
разуме. Злобницима не вреди доказивати
да након дана долази ноћ, јер они живе
у сопственом мраку и једини излаз им је
интернет да нешто кажу, односно слажу.
Али, то је само њихово неважно арлаукање.
Честити свет зна шта је жито, а шта је
кукољ и шта су праве вредности у таквој
класификацији.
Заправо,
једина категоризација је: а)постоје
добри и, б)постоје лоши људи. Свако
од нас може се препознати у једној од
ове две групе и има своје место!?
Драго
ми је да неки од тих мојих критизера
посећују моје блогове. Уххх...док нисам
забранио коментаре, ма нисам могао да
„живим“ од огромне најезде недобронамерних
типова, који су се служили речником
непримереним за нормалну
комуникацију. Уххх...било је ту свега
и свачега и неизбежних разних увреда и
лажи на рачун Срба и Републике Српске,
о себи да и не говорим. Али, тога више
нема.
Но,
много ми је драже што поштени и честити
људи
отварају
моје блогове
и
што ми онда пишу и што ми дају подршку.
----------------------------------
-
Знам да некима смета што пишем ћирилицом.
-
Знам да некима смета што пишем екавски.
-
Знам да некима много тога смета, али то
су њихови проблеми.
Мој
проблем би био кад би ме такви, не дао
Бог, волели и кад би ме хвалили? Али,
већ сам рекао - то није мој проблем, већ
је то проблем мојих "симпатизера"?! Да
ме такви хвале, е, онда бих се запитао
шта је са мном? Овако, потпуно сам
опуштен, релаксиран и уопште ми није
битно шта та „екскурзија“ анонимуса
и србомрзаца мисли о Републици Српској...о
Додику....о Србима...о мени... Важно је
да никога ја не мрзим, јер мржња је
болест!
Идемо
даље. Нема стајања!