ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Много је фактора од којих зависи какав ће бити
исход – позитиван или негативан?!
Од самог почетка, дакле, од саме
идеје, па све до реализације, све је указивало да чиним добру ствар и да грешки
не би требало да буде.
Морам унапријед да изразим задовољство и наду
у комплетан успјех пројекта.
Наиме, опште познато је да је
тренутно најактуелнија свјетска брука и афера, која потреса најмоћније свјетске
империје, а ради се о моћи и о техничкој опремљености најјачих свјетских сила,
које улажу огроман новац у усавршавање технологија и свих других техничких
могућности, а све у сврху развоја и кориштења уређаја за прислушкивање. Нико
више није сигуран да није циљана мета обавјештајних служби и да није опсервиран
неизбјежним прислушкивањем.
Сасвим је извјесно да не постоје
начини како се супротставити таквим свјетским насилним кршењима основних
људских права, али коме је стало до тога и ко на планети за то још мари. Ма
нико, ако ћемо искрено, а требали би.
Понукан тиме и сазнањем да нема
ефикасних контраобајештајних инструмената којима би се могло супротставити
таквом насиљу дошао сам на идеју да се вратим неким ранијим методама
комуникација.
Не знам је ли паметно што ћу овако
јавно да саопштим своју идеју. Али приморан сам то да урадим. Наиме, имао сам потребу да поново
успоставим неколико покиданих контаката са мени драгим особама и једини начин
за који мислим да је у овим комуникацијским турболенцијама могућ је враћање у
функцију голубова писмоноша. Иако нисам сигуран у успјех цијелог пројекта, ипак
сам убјеђења да је барем оправдан
покушај.
Конкретно. Прије неколико мјесеци на
различите стране свијета послао сам неколико голубова писмоноша са различитим
порукама за примаоце. Да кажем и то да све голубове нисам пустио истог дана,
већ сам то радио у временским размацима, дакао циљано и у најбољим
метереолошким условима.
Након анализе свих потребних
параметара, почевши од боје голубова, па до тежине писама, те узимајући у обзир
дугорочне временске прогнозе и уз мноштво још
других детаља, кренуо сам са реализацијом пројекта. Наравно да ми на ум
не пада да се овако јавно о свему изјашњавам и да откривам све детаље....
У почетку, највећу бојазан сам имао
при помисли шта да радим ако будем морао
да плаћам велике одштете у случају да се неки од голубова негдје на коридору не
спусти ниско и да неку важну личност не посере. Извињавам се на овако употребљеном
термину „посере“, али адекватнијег и бољег, сад за сад нема. Одмах да кажем да
ниједног голуба нисам учио, нити припремао за такве ситуације.
Међутим, шта ако они по инстикту то ураде,
мислим шта ако неку важну свјетску фацу посеру? Такође, у овом моменту нико ми
не пада на памет ко би могао бити „жртва“ голубијег интереса и препознавања
кога би онако приоритетно требало посрати и то на јавном мјесту, онако
циљано. Не пада ми на ум да упадам у
проблеме, јер знам шта би било са мном ако би се сазнало да су то голубови
мојим рукама одаслани на разне свјетске дестинције...
У размишљању о голубовима писмоношама
и о ефектима цијелог „пројекта“ паде ми на ум још једна ствар, а то је да уз
кафу о свему размислим - шта ћу и како ћу даље? Кад будем имао конкретнијих
сазнања, јавићу вам.
А до тада остајте ми здраво и весело.
