ПИШЕ. СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Свако има свој живот. Једино ја имам
и свој и твој. Е сад, не знам да ли твој живот носим на врату или око врата?
Зависи од положаја твојих руку, односно да ли желиш да ме својим рукама загрлиш
или да ме задавиш? Како год било, нећеш имати прилику да бираш, јер послије
свега, знам какав би био твој избор!?
Дакле, како већ рекох, свако има свој
живот. Мораш да знаш да ми ниси ни мало помогла у преласку из оног у "нови
живот"! Онај претходни "стари живот", живјели смо заједно, онако
како смо знали и умјели. Схвати како хоћеш, али ја сам знао како могу и како требам
да се понашам са тобом, јер ми је било стало да будеш, а још више да останеш са
мном. На почетку, исто тако, и ти си жељела, а онда су ти порасли апетити, иако
си увијек била више него сита.
Све ово и још много тога знају наши
пријатељи и људи који су остали уз мене и који сад могу нормално, онако са
дистанце, да причају са мном и то баш о свему и могу увијек да рачунају на мене
и могу бити увјерени да их, поучен твојом издајом, и наоружан новим ислуством,
никада нећу издати, нити оставити саме. Јер самоћа убија. Човјек кад је сам
заборавља да постоје и други људи, људи вриједни пажње, дружења и стварања
чврстих пријатељских веза које трају, али не као са тобом - од данас до сутра
или до неког новог сљедећег јутра.
Најгора ситуација у којој се свако може
наћи је кад у исто вријеме некога и волиш и мрзиш?! Такво стање је неподношљиво
и непојмљиво, јер зашто би било кога неко волио, ако нема узвраћене љубави.
Или, зашто би неко било кога мрзио, кад посљедице таквог стања свако мора сам
да трпи и да са њима живи. А то је претежак живот! Зато треба одбацити и једно и друго, јер знам
како је изгледало и једно и друго. Ни крив ни дужан био сам у обје ситуације.
.gif)
Љубав сам само ја градио и све што
сам тражио боља рјешења, ти си успијевала да налазиш још веће проблеме и да их
стално фактуришеш само мени, јер си мислила да ће твој рачун бити тачан.
Погријешила си, јер сваки полазак од нуле је вриједан, али повратак на нулу је
пораз из којег нема повратка, нити опоравка!
Након свега, сасвим је свеједно да ли
ће код тебе остати бар мало поноса или ћеш бити усрана до грла. Вода и прање
више не помажу. Козметика ублажава смрад, али кад козметика престане и кад
мириси излапе, опет ће се врати смрад и он ће да траје.
Небо никад не плаче. Плачу само слаби
и сломљени људи.
Плесати се може и на киши, али сузних
очију не може.
Зато сав раздраган одох да плешем на јесењој
киши....
