U BiH JOŠ POSTOJE 23 KOLEKTIVNA CENTRA Nestale pare za zbrinjavanje izbeglih

04. 11. 2013.

Osamnaest godina posle rata u BiH još postoje 23 kolektivna centra za smeštaj izbeglih i raseljenih u kojima živi više od 20.000 ljudi! Iako su vlasti u oba entiteta preuzele obavezu da će do kraja 2014. godine konačno zatvoriti sve kolektivne centre i pronaći trajno rešenje za one koji su tamo "privremeno smešteni", iz Federacije BiH stižu najave da od toga nema ništa te da će ovo pitanje biti rešeno tek za desetak godina?!

Prema rečima pomoćnika federalnog ministra za raseljena lica i izbeglice Sulejmana Alijagića, zatvaranje 16 kolektivnih centara na području ovog entiteta do kraja 2014. je "nemoguća misija", iako je pre dve godine američka nevladina organizacija CSR u te namene donirala BiH novih 86 miliona evra!

- Nije realno očekivati da se kolektivni centri zatvore za godinu dana. Poznato je da samo na području Tuzlanskog kantona imamo osam kolektivnih centara sa oko 13.200 izbeglica. Za završetak tog posla potrebno je još dosta vremena - poručio je Alijagić.

Sramota za celo društvo

Za razliku od Federacije BiH, nadležni iz Republike Srpske tvrde da će preostalih sedam objekata u RS, koji se vode pod nazivom "kolektivno stanovanje", uspeti da zatvore u predviđenom roku. Pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica RS Drago Vuleta za Press RS kaže da su kolektivni centri u Srpskoj zvanično zatvoreni još 2003. godine te da je još jedino ostalo rešavanje pitanja stambenog zbrinjavanja 195 lica koji žive u kolektivnom stanovanju.

- Za ova lica se već rade projekti koji bi trebalo da dovedu do rešavanja njihovog problema. Od ukupnog broja onih koji još žive u koletivnom stanovanju, najviše ih je smešteno u Domu penzionera u Doboju, ukupno 128. Za razliku od Federacije BiH, Republika Srpska će sigurno uspeti da do kraja 2014. zatvori ovo bolno poglavlje - uveren je Vuleta.

-----------------------------------------------------------

S druge strane, predstavnici izbegličke populacije, od kojih veliki broj nije uspeo da izađe iz neuslovnih objekata i fiskulturnih sala, u kojima su bili smešteni pre skoro dve decenije, ističu da je postojanje kolektivnih centara velika sramota za celo društvo. Posebno iz razloga što su, prema rečima predsednika Asocijacije udruženja raseljenih, povratnika i izbeglica u RS Vojislava Milišića, vlasti u BiH od završetka rata do danas za ove namene dobile nekoliko desetina milijardi dolara stranih donacija! Od toga je, tvrdi Milišić, veliki deo bio namenjen rešavanju problema stambenog zbrinjavanja izbeglica.

- Prema nekim procenama, u BiH je od Dejtona naovamo došlo oko 40 milijardi dolara međunarodne pomoći! Podsećam da je cela Evropa, posle Drugog svetskog rata, Maršalovim planom dobila 13 milijardi dolara. Da je makar mali deo novca koji je došao u BiH bio usmeren na rešavanje pitanja izbeglica, umesto što je završio u džepovima domaćih političara, sada bismo bili uređeni kao Japan! Ovako, skoro dvadeset godina posle rata, mi još uvek pričamo o istim nenormalnim stvarima i o tome da hiljade ljudi živi u kolektivnim centrima - kaže Milišić.

-----------------------------------------------
Bojić: Hiljade dokaza o stizanju novca

Poslanik SDS-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Borislav Bojić, koji je takođe bio član poslednje Istražne komisije Parlamenta BiH o načinu trošenja stranih donacija, kaže da je ova komisija, pre nego što je početkom 2013. prestala sa radom, uspela da prikupi "na hiljade dokaza o tome kako je novac u BiH stizao preko raznih nevladinih organizacija". 

- Kada je došlo vreme da se ovoj komisiji daju zakonska ovlaštenja kako bi saslušali ljude koji su bili umešani u trošenja donacija, to su minirali bošnjački političari. Jednostavno, nije postojala politička volja da se ovo pitanje istraži do kraja - ističe Bojić.

-----------------------------------------------------------
Milijarde isparile

Da su ogromna donatorska sredstva namenjena obnovi zemlje i rešavanju problema izbeglica "isparila bez traga", za Press RS potvrđuje i Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH.

Jovičić, koji je početkom ove godine podneo ostavku na mesto člana Istražne komisije Parlamenta BiH, koja je trebalo da utvrdi kako su se trošila ova sredstva, kaže da je ostavku podneo upravo iz razloga što je, kako ističe, bilo nemoguće utvrditi ko je ukrao stranu pomoć.

- To je bila treća istražna komisija koju je Parlament BiH formirao po tom pitanju, a zatim je i ona neslavno završila svoj rad kao i prethodne dve. Operativni podaci do kojih smo uspeli doći, uprkos snažnim opstrukcijama bošnjačkih političara, pokazuju da je u BiH došlo najmanje 40 milijardi dolara!

Gde su te pare uložene i ko se od njih okoristio, ostalo je nepoznato. Dokazano je i da je 98 odsto novca završilo u FBiH i da je on tamo pokraden. Ne verujem da će ikada biti otkrivena prava istina o toj pljački - pesimističan je Jovičić.

---------------------------------------------------------------------

U svim zemljama bivše Jugoslavije izuzev jedne problem izbeglih i raseljenih već rešen

BiH najgora u regionu!

Za razliku od BiH, u kojoj, prema podacima zvaničnih institucija, u kolektivnim centrima još živi više od 20.000 izbeglica iz proteklog rata, zemlje u okruženju su skoro u potpunosti rešile ovaj problem.
U užoj Srbiji, gde je posle pada Republike Srpske Krajine i priliva velikog broja raseljenih lica iz Bosne i Hercegovine, prema tadašnjim procenama, doselilo više od pola miliona izbeglica, postoji još 18 kolektivnih centara, u kojima živi oko 2.500 ljudi. Na Kosovu i Metohiji postoji jedanaest kolektivnih centara. U Vojvodini, u kolektivnom centru koji se nalazi u blizini Pančeva živi oko 120 srpskih izbeglica iz BiH, Hrvatske i sa Kosova.

Status prognanika, povratnika i izbeglica u Hrvatskoj trenutno ima 955 lica, od čega je 565 izbeglica. Više od polovine ih je smešteno u kolektivnim smeštajima u Kninu i Korenici te Domu za stare i nemoćne osobe u Glini. U Crnoj Gori trenutno boravi 11.577 raseljenih lica, 3.493 iz BiH i Hrvatske te oko 8.000 sa Kosova i Metohije. U Crnoj Gori postoje dva kolektivna centra - Konik 1 i 2.

Boris Knežević