Имам времена...
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Кад бих могао да бирам и кад бих почињао живот из почетка, једино младост и садашње дане никад не бих прескочио.
У младости било је ту свега и свачега, а највише лијепих и интересантних ствари и доживљаја, па наравно и љубави. Неке љубави и сад памтим, неке сам и заборавио. Многе те љубави нису биле, како неки кажу велике, мада ни данас не знам разлику између “великих” и “малих” љубави!?
Али зато знам да су све те љубави биле стварне и искрене. Једино што није ваљало, биле су са одређеним роком трајања, уосталом као и све друго што има свој рок и што је у животу одређено и предодређено.
Са ове дистанце кад се осврнем у назад могу да кажем да је ваљда морало тако све да буде.
Мудрост и животно искуство долазили су касније, накнадно и оно се гомилало како су пролазиле године.
Сад имам времена да неким стварима нађем право мјесто и да их ту и задржим. Много тога сам одбацио, јер није вриједно памћења...
Ово вријеме је најбољи период живота, јер имам времена да живим живот са породицом.
Имам времена за много тога. Имам на претек времена за сјећања. Имам времена које ми је у младости увијек недостајало. Нисам волио кад брзо прође дан, а још теже ми је падало кад ноћ тек онако пролети...
Имам времена...
