Један
исјечак из свеобухватне анализе и пута
од Грчког сна до потпуног колапса и до
пропасти земље, која је и даље на рубу
провалије...
За
БиХ је срећна околност што ни за 20 година
неће бити у прилици да уђе у ЕУ и да тако
и дефинитивно пропадне...
За
претпоставити је да ће до тада пропасти
и сама ЕУ,
јер
историјски гледано...пропало је Римско
царство, пропала је Отоманска империја,
пропала је Аустро-Угарска, пропали су
комунизам и социјализам...
пропашће
и ЕУ...
Да
ли ће се моје прогнозе и остварити остаје
да се види? Али не бих волио да она стара
пословица: "Пропали као Грчка" и
нас стигне. Међутим, стварно, ево стигла
је Грчку...
Грчка
је ступила у ЕУ 1. јануара 1981. године
поставши десета држава-чланица Европске
уније. Озбиљних противника ове одлуке
тада није било: већина становништва је
очекивала да ће се подићи ниво живота,
као и пораст економије и смањење стопе
криминала. За Грке је посебно привлачна
била припадност «европској породици».
Шта
је Грчкој дало чланство у Европској
унији? Данас се на ово питање може
одговорити недвосмислено. Ништа добро.
Чак и присталице «европског пута»
признају да је земља у току погледњих
година практично у потпуности изгубила
национални суверенитет, да се одрекла
самосталне спољне политике и да је
доспела у финансијско ропство.
Најсликовитије је ситуацију у Грчкој
окарактеризовао угледни јерарх Грчке
Православне Цркве митрополит Месогејски
и Левреотикијски Николај: «Узели су нам
наш национални идентитет, осећање
сопственог достојанства, а после тога
су нам уништили и економију.»
По
подацима угледног атинског листа «То
Вима», крајем првог полугођа 2013. године
државне дужничке обавезе Грчке су
достигле 321 милијарде евра. Дакле, само
у 2013. години спољни дуг земље се повећао
з 16 милијарди евра. Још за 18 милијарди
је порастао у периоду од јуна до децембра
2013. године.
Чак
и званична статистика сведочи о
осиромашењу становништва, колосалном
порасту незапослености и вишеструком
повећању стопе криминала. У годинама
чланства у ЕУ уништена је грчка индустрија.
Колосални ударац је задат и грчкој
пољопривреди.
Пре
уласка у ЕУ Грци су извозили пољопривредне
производе, а сад их увозе. Раније је
Грчка имала неколико фабрика за производњу
шећера и неколико великих фабрика
трикотаже. Сад нема ниједну. Некада су
у земљи била развијена бродоградилишта,
а сад су практично нестала. Директиве
ЕУ су довеле до смањења риболова,
производње памука, виноградарства и
многих других облика пољопривреде.
После
уласка у Европску унију за Грке су
одређене квоте које су уведене како не
би било превелике производње робе: треба
производити толико меса (и не више!),
толико млека, брескви, поморанџи и
маслиновог уља, иначе се плаћа казна.
Услед тога је најозбиљније настрадала
производња вина у земљи. Плодно дрвеће
и виногради који нису ушли у квоте били
су посечени.
Ушавши
у јединствену Европу Грци су се одрекли
тога да земља сама подмирује своје
потребе и почели су да се уклапају у
општеевропску поделу рада. Градили су
постиндустријску економију с доминантном
сфером услуга, због чега су их европски
чиновници хвалили и стављали на треће
место у ЕУ по темпу економског раста
после Ирске и Луксембурга...
----------------------
НАПОМЕНА:
/У наставку текста анализа је још свеобухватнија, али и ово што сам поставио јасно говори да су велике земље увијек гутале оне мање и да су их велики увијек пустошили, јер никад нико никоме ништа није џаба давао.../.
