ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Прослависмо Светог Николу, најраспрострањенију крсну славу код Срба. Многи су славили Светог Николу, јер им је то крсна и породична слава. А ми остали смо, такође, славили јер су многи од нас као гости ишли родбини, кумовима, пријатељима и комшијама на славу.
У свему најважније је да се задржала традиција српске крсне славе, коју од свих православних народа славе само Срби и српске породице.
Шта даље? Иде се према Новој години, како се то каже – међународној. Нема Нове /међународне/ године без Дједа Мраза. А ко је он? Прије свега, Дједа Мраз је радост за дјецу, јер им “доноси поклоне” за Нову годину. Међутим, Дједа Мраз је “икона” атеистичког и материјалистичког свијета.
Редослијед је такав, наравно календарски. Но, главни православни /српски/ догађај је Христово рођење – БОЖИЋ. Неки православни народи су остали код јулијанског, а неки, такође православни народи су прихватили грегоријански /"међународно"-католички/ календар.
Овдје говорим о Божићу
Углавном све се приписује Христовом рођењу и тај дан многи славе као најрадоснији дан у историји настанка човјечанства. Има различитих примјера, односно и лицемјерства, поготово у многим медијима, па тако из уста многих водитеља на телевизијама се чују, а и видимо их, односно чујемо како на сва уста изговарају Божић и упућују божићне честитке, а Христа нема нигдје?!
Човјек-вјерник се онда с разлогом запита у шта тај водитељ или та водитељка /случајно су они тог дана на екрану/ вјерују, а зараво поставља се и основно питање да ли они и вјерују у Христа или само читају оно што им је неко написао и припремио. Али, сви водитељи /посебно других националности/ и таква лица која тако раде, уопште нису битни у овој мојој причи. Заправо, њих сам узео само као парадигму стварно нестварне (не)искрености.
Остало је нешто више од петнаестак дана до српског, руског итд. обиљежавања Христовог рођења. Званично, још није почела пред божићна, али јесте пред новогодишња хистерија. Дјеца с разлогом очекују поклоне, само је питање да ли ће им то “донијети” Дједа Мраз или ће им, као и увијек, пакетиће купити родитељи, или неко од ближе родбине.
Пошто сам "двоструки" ђед логично је да ћу заједно са својом супругом-баком за обоје унучади купити новогодишње пакетиће. Јер дјеца не разумију разлику између Нове године и Божића и како на почетку рекох, не разумију разлику између атеистичког, односно материјалистичког и духовног свијета. Ако ћемо поштено, а морамо, онда је велики број и одраслих који не схватају те разлике или их једноставно оне и не интересују.
Дакле, нема Нове године без пакетића и без поклона за дјецу.
Али, такође, још важније је знати да нема Божића без Христовог рођења! Узалудно је атеистима покушавати објаснити да ће стићи Божић ако нема Христовог рођења. Међутуим, ти исти атеисти и безбожници ће славити Христово рођење само ради гозби, слављеничког преждеравања и опијања.
Просто је несхватљиво да ето и такви наводно славе Божић, а не вјерују да је Христ дошао на земљу. То је ипак јадно стање духа и душе. Јер, непојмљиво је у нешто невјеровати, а исто то на било који начин прослављати. Који је заправо смисао свега? Боље је рећи да се ради о бесмислу стварног смисла!
Смисао Божића и Христовог рођења је и у међусобном разумијевању и настанку цивилизације, о дану и о највећем дару који нам је подарио Драги Господ Бог и који нам је оставио вјечни живот! Највећи плод таквог даривања је радост испољена у постојању рађања и стварања новог живота.
Зато се требамо радовати сусрету са Господом Богом и са свим видљивим и невидљивим које је Господ створио, па и стварању нас самих. Требамо се радовати божијој љубави за нас, за сваког човјека. Та љубав је неописива и непроцјењива. Симбол те љубави мора бити људска топлина пуна пажње и разумијевања за другог човјека, поготово ако је тај неко други у неким невољама, па биле оне здравствене или ма које друге природе.
Зато би и свачија појединачна радост требала бити у томе да се покаже брига и разумијевање за оног слабијег, беспомоћнијег и слабо имућнијег, гладног и од свих остављеног човјека... Јер и сам Божић и Христово рођење требали би бити у нашим срцима и у нашим душама у којима се треба родити Исус Христ, родити Христ и његова љубав за сваког човјека, за брата човјека.
На крају крајева, за Божић и божићне дане свако од нас се треба пресабрати, свако сам са собом и требао би очистити душу од мржње, од зависти, од похлепе и истовремено би требао да напуни срце новом и стварном љубављу, коју ће исказати у молитвама и у захвалности Исусу Христу за своје, односно за наше постојање и наше животе.
Друге опције или неке друге алтернативе нема.
Остаје нам да се радујемо најјачем Свијетлу од настанка свијета, приближавању рођења Исуса Христа и Његовој љубави за све нас, за сваког човјека.
Са радошћу и вјером очекујемо наш велики празник, занемарујући сва бљештавила окићених градова за новогодишње празнике. Много је било и биће нових година, али само је једна Истина, а то је Христово рођење за спас човјечанства!
