Може ли се прихватити као исправно све из Менделиног живота или се требају памтити само они најбољи потези или ће бити остављено историји да тражи право мјесто за Нелсона Менделу.
Мендела је несумњиво био и остао човјек који се никада није одрицао својих идеала, а је ли у сваком раздобљу свог живота исто мислио и радио? Није! Несрећне околности су га натјерале да из јужноафричких тамница види много боље него вајни и самозвани највећи умови данашњице који сједе у Паризу, Лондону, Њујорку или у некој обичној вукојебини, ма сасвим је небитно. Мендела се у касним годинама и након тамновања предомислио и због тога му треба одати признање, а то управо свијет и чини у овим данима његове смрти, али и у ишчекивању његове сахране и одласка у легенду.
Многе чињенице из живота Менделе су познате и зна се да је на почетку почео да се бави тероризмом против апархејда у својој земљи. Ниједан тероризам није оправдан, као што тиранија власти нема оправдање , а поготово ако то чини мањина над вечином. Мендела је изабрао пут борбе против власти, јер је сматрао да је то бандитска власт која је била у рукама мањинских бијелаца који су угњетавали његов народ, односно огромну вечину људи који су имали само другачију боју коже.
Основно питање је да ли је Мендела имао избора? Није. Заправо њега су водиле идеје у којима није било много избора да се супротстави разбојничкој мањинској власти која се енормно богатила и која је живјела на грбачи огромне обесправљене црначке популације...Никада нико није побиједио разбојничку банду мирним преговорима, али и ратови су највеће пошасти који су уништили стотине милиона недужних људи.
Посматрано с аспекта поштивања људских права опште познато је да најјаче свјетске силе ту флоскулу држе у својим рукама и никада је неће спровести у пракси због својих ускопаметних распамећености и због свог одржавања на врху пирамиде господарења свијетом.
Да закључим. Ако се неки потези Менделе из раног живота могу окарактерисати као тероризам, ипак се Мендели мора одати највеће признање за трансформацију, јер се доласком на власт никоме није светио, ваљда увиђајући и осврћући се и на сопствене грешке из младости. Можда се може говорити и о оправданости таквих потеза...
Шта год да је било историја ће казати своје. Казаће и многи позванији од мене. Менделу сам узео само као узор деценијског тамновања због права и борбе за правду за свој, тада обесправљени народ.
Била би будалаштина да свој животни пут и у назнакама поредим са путем Нелсона Менделе. Овај осврт написао сам само као парадигму због вишегодишњег злостављања по муслиманским казаматима смрти које је учињено према мени, иако ничим нисам допринио да ме стварвично муче и да ми униште здравље...
у памћењу прогресивног и напредног човјечанства
