петак, 31. јануар 2014.

Сваком директору који заглави у затвор, а ријетки су они који се нађу иза решетака, у затвору им је као "бубрегу у лоју". Гледају телевизију, читају све новине, хране се као лордови, примају посјете итд... Али гдје су опљачкане паре? Е то их нико и не пита и то је највећи проблем. 

КЛИЈЕНТ: "Добар дан. Јесам, ли добио фирму за консалтинг".

"Јесте. Изволите".

КЛИЈЕНТ: "Са ким имам част да разговарам".

"Са генералним директором фирме".

КЛИЈЕНТ: "Шта кажете забога. Па зар ви нисте у затвору"?

"Јесам, у затвору сам".

КЛИЈЕНТ: "Па како се јављате на телефон".

"Једноставно. Преспојена ми је линија из фирме и директно је спојена на мој број у затвору".

КЛИЈЕНТ: "Па зар вас нико не мијења на мјесту директора док сте ви у затвору".

"Не мијења, јер сви они што су на слободи и што су остали у директорским фотељама су већи лопови од мене и нико од њих не може да ме замијени".

КЛИЈЕНТ
: "Па како онда да успоставим директнији контакт са вама и да завршимо један посао".

"Врло једноставно. Одмах покрадите све што можете и стрпаће вас у затвор и овдје ћемо се наћи и све то ријешити. Боље ће вам бити овдје. Неће вас радници гањати за двогодишње неисплаћене плате. Неће вас нико тражити, а овдје ћете бити на сигурном.
ВИДИМО СЕ"!