Све донедавно мислио сам да ни на кога ми не личимо, а касније сам сконтао да ми ни на себе не личимо, а камоли да смо на било кога другог налик? Ма какви налик, нисмо ни слични “наликовању” на њих.
Заправо, сад долазимо до саме суштине, јер да би неко био налик на некога другог, он би морао да има много сличних особина са оним на кога би био налик.
Истина, данас је тешко личити на било кога, јер сви желе да буду оргинал. А, ако је неко оргинал, онда само у неким стварима може да буде налик на некога другог, јер у супротном био би исти са оним другим, а то није могуће, чисто из једног јединог разлога - не постоје двије исте ствари на свијету.
Оргинал је само један.
Ево и у множини, дакле све оне неке друге ствари су налик на оргинал. Али нема ниједног народа који би био налик неком другом. То је сасвим разумљиво. Јер како би неки народ био налик на онај други, кад нико унутар једног народа није ни на кога појединачно налик.
Но да будемо прагматични. Много пута је и добро да нико ни на кога не личи, јер би у таквим ситуацијама сви били исти, а како већ рекох – нема двије исте ствари, па самим тиме не постоје ни два иста човјека, предмета, ма нема ништа исто.
У пракси се показало да је добра ствар да нико ни на кога није налик. Свако чува своје особености и специфичности. Човјек би изгубио своју оргиналност ако би на некога другог био налик.
Сви би пожељели да буду налик на свјетски познате и успјешне људе, али од самог “наликовања” нико нема користи, јер само “наликовање” на некога другог чиста је илузија.
Управо
из наведених разлога, ево ја нисам ни
на кога налик, а још је боља ствар што
нико други није на мене налик.
Нисам
ни оргинал. Заправо, тада би ми вриједност
енормно скочила, барем у очима других
људи. Али не иде. Знам и разлоге. Јер кад
би требао да сијам у блиставим очима
других, е баш у том тренутку они би
затворили очи или би скренули поглед
на неку другу страну.
Ја гледам свакога директно и зато нисам ни налик на њих...Ни наш народ није налик на њихов.
Можда би неки други народи и жељели да на нас буду налик, али то није могуће, ма и боље је овако, боље је и за нас и за њих. Уосталом, без обзира што би они жељели, ево ми нећемо да будемо на њих налик.