Не само да су се прерачунали, већ је поразно што се још нису и пресабрали. Али, њихове рушилачке походе и штету сабирају разне комисије и нико још не може да каже ни приближну цифру уништене имовине нити висину укупне материјалне штете.
О
оној несагледивој политичкој и свакој
другој нанесеној штети по укупне
међунационалне односе у БиХ, ма тиме се
нико и не бави!
Свака
револуција – да назовемо "револуцијом"
сваку противзакониту смјену владајуће
елите независно од начина и разлога –
обавезно има своју симболику. Таква је
хиљадугодишња традиција разних симбола
под којима су подизане револуције.
Симболима Велике француске револуције
су постали "Марсљеза", Бастиља и
гиљотина. То је потпуно одговарало духу
тог времена: промјене су веома
скупо коштале народ и племство. Октобарска
револуција у Русији је створила своје
симболе – крстарицу "Аурору",
оклопна кола, црвену заставу, вођу свјетског
пролетаријата Владимира Лењина, и још
много тога: у младој Совјетској држави
су поштовали симболе. У неким земљама су
симбол радикалних промјена постале
руже, у низу земаља нереде су назвали
"Фејсбук-револуцијама". Иначе,
амблеми тих интернет-ресурса
играли су важну визуелну улогу,
прожету конкретним смислом у стварном
свеопштем бесмислу.
Шта
заправо би са "наранџастим револуцијама",
које су симболизовали наранџа и
сунце. Читаву ту потпуно романтичну и
одбојну симболику данашње Сарајево
још није превазишао. Изгледа да ће те
сцене остати у историјској меморији
у облику аутомобилских гума које горе,
камења, безбол палица, пендрека и
"коктела", које "гладан и незапослен
просвједник" довози у свом најновијем
мерцедесу, као логистичку подршку
"гладним" протестантима. Мрачна
је та симболика. Међутим, када није ријеч
о емоцијама, сарајевски догађаји
и њихово праћење свједоче: чак и симболи
доказују да је тобоже спонтани народни
устанак био реално остварен у складу
са хладнокрвно разрађеним сценаријем
рушења свега, прво у неким градовима
Федерације БиХ и то са бошњачком већином,
па да се онда све усмјери ка главном
циљу - рушењу РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
Већина
уличних акција тражи детаљну припрему,
што се уствари и десило, прво у Тузли,
па онда и у другим већим градовима у
којима су настањени углавном Бошњаци. По
правилу, прије саме рушилачке
и насилне акције долазилo je до разарања
калдрма и прикупљања неопходног каменог
материјала. Даље, демонстранти су
обезбјеђивали "Молотовљеве коктеле".
Све то тражило је централизацију и
синхронизацију свих актера у ланцу
конкретних рушилачких акција.
Иначе,
организација протеста је била на високом
нивоу. На брзину се онакве ствари не
раде. Рецимо, аутомобилске гуме, које
су горјеле испред зграде Предсједништва
БиХ могуће је било припремити
само унапријед.
У
свему овоме никако не смијемо занемарити
главни "ресурс" протеста, а то су
паре! Неко је, мада се још не зна и ко –
финансирао разуларене масе у нападу на
уставни поредак Босне и Херцеговине.
Заправо, био је то сценариј у покушају,
јер као што се зна – РЕПУБЛИКА СРПСКА
је остала по страни, мада су протести
започели са циљем да се талас немира и
ватра пренесу и у РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
За паре
се купују и брбљиви политичари, и
професионални најамници са провокаторима,
и медији с веома еластичним ставовима, боље
речено хушкачи медији, и, свакако,
безбројне гуме. Дакле, оне с правом
претендују на улогу главног симбола
"бошњачког прољећа" и то у сред
зиме (!). Било би боље да су "революционари" на
вријеме аламирали становнике Сарајева,
Тузле, Бихаћа, а поготово Мостара, града
са два народа "под једним кровом",
на штету, између осталог, и еколошку и
на опасности од црног дима који
је долазио из запаљених зграда
Предсједништва БиХ, те Кантоналне владе
у Сарајеву, па Општине Центар и тако
редом по градовима у којима су
"просвједници" иза себе остављали
само уништену имовину и згаришта, а баш
је на све стране горјело, онако "спонтано",
право ни откуд!
Истражни
органи и даље утврђују насталу штету и
приводе главне актере хаоса. Народа је
све мање на улицама. На сједницама тзв
разних пленума доносе се разни закључци
и испостављају се неприхватљиви захтјеви,
упућени према разним нивоима власти.
Основно је питање ко су заправо те шаћице
"пленумаша"?! Сакупи се њих на
десетине, а у Сарајеву "добаце" и
до пар стотина и онда би, ето они ни мање
ни више, онако за почетак - мијењали
устав БиХ (!). Они би, затим, онако
редом смјењивали легално изабране
органе власти и доводили би неке нове,
самозване или такозване, ма
терминолошки сасвим је свеједно
– неке нове уличне властодршце, које
oни, наравно, називају тзв. експертима. А
ради се о лакрдијашима опште праксе или
о пробисвијетима обућеним за све и за
свашта, односно ради се о ликовима који
су за ништа!
Али пошто је БиХ земља
разних чуда и чудеса, онда ништа није
изненађење.
О овој теми могло би се говорити у недоглед, а и писано је баш опширно. Ипак, нека будућу судбину "просвједника" одређују органи гоњења и нека се гањају са рушитељима БиХ, а мени је свакако вријеме за предах и за једну кафицу...
