петак, 28. март 2014.

О популизму и о приједлозима који се не могу реализовати...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

У уставном и политичком систему какав је у Босни и Херцеговини све је толико компликовано и до зла бога неоствариво да је напросто зачуђујуће како се разно разни "познаваоци прилика" утркују у ономе о чему немају појма. Или најблаже речено – не знају ништа.

Наравно да пратим сва политичка дешавања и баш тим свезналицама неко ко зна требао би да каже да не знају ништа, ама баш ништа, осим уношења забуна код обичног народа који то и не мора да зна. Али, недопустиво је да то раде они политичари чији би посао требао да буде – познавање материје за коју се залажу и коју истичу у први план. Таква понашања оних који немају појма о предметним стварима не могу се назвати ни лакрдијом, већ се ради о непознавању елементарних ствари, а поготово, како на почетку рекох – ради се о непознавању уставних, законских и политичких ограничења која су на снази у Босни и Херцеговини. 

Због дијаметрално супротних интереса Срба, Бошњака, Хрвата и осталих, врло тешко је постићи било какав консензус, јер свако гледа свој интерес и свако се плаши оног другог или трећег да га не превари. БиХ је са оваквим друштвеним уређењем, са оваквом уставном структуром и са оваквим националним саставом становништа по свему специфична.  БиХ се не може поредити ни са једном земљом у окружењу, па ни у Европи, јер  све су те државе мање више једнонсционалне или је једна нација у односу на друге доминатна!

О чему се заправо ради?

Опет, и ко зна по који пут у жижи неких опозиционих медија је приједлог ПДП-а /Партија демократског прогреса/, препознатљивија по свом лидеру Младену Иванићу, о увођењу нулте стопе ПДВ-еа на основне животне намирнице, књиге и школски прибор за ученике , лијекове, помагала за ивалиде, заштитна средства у пољопривреди итд. Сваког политичара поштујем, али постоје ствари кад неко прекардаши све узусе и кад покаже елементарно непознавање ствари, а то се дешава високим функционерима ПДП-а, као рецимо потпредсједнику странке Зорану Ђерићу.

Изађе дотични господин Ђерић / ево и мој пријатељ/ на конференцију за медије и каже да је приоритет ПДП-а да се уведе нулта стопа ПДВ-еа на најважније животне намирнице, као и на још неке производе у широкој потрошњи итд., али да ето, по њему, њихов приједлог неће да прихвати СНСД-е и парламентарна већина у Парламентарној скупштини БиХ. Све је нетачно и не заслужује  било какав даљни коментар.

Господин Ђерић зна или би требао да зна да нема странке која то није предлагала и која се није за то залагала. Поготово су такве иницијативе актуелне у предизборном времену, мада овдје предизборна кампања никад и не престаје.

Да будем јасан. Ниједан закон из сфере фискалног система и његове измјене, а ни допуне не може да промијени Парламентарна скупштина БиХ, ако за такав приједлог нема сагласности из Управе за индиректно опорезивање.


Идемо редом ...
Без обзира што је у хијерархији власти институција БиХ Управа за индиректно опорезивање четврта /дакле, парламент је на челу, па Савјет министара, те ресорно министарство за Спољну трговину и у том законодавном и извршном ланцу на крају је и Управа за индиректно опорезивање, дакле четврта/. Е ту настају сви проблеми. Систем је дакле тако постављен, а поставили су га странци и чиновници ОХР-а, а наметнуо га је високи представник - да без сагласности Управе за индиректно опорезивање није могуће донијети, нити вршити измјене и допуне било којег закона. Узимајући у обзир ту чињеницу парламент остаје немоћан (!). То је тако и осим у БиХ нигдје у свијету нема овакве рашомонијаде.

Без обзира на бројне покушаје /а знам то и из личног искуства, јер сам у прошлом сазиву парламента БиХ био предсједавајући надлежне парламентарне Комисије за спољну трговину и царине/ и сам сам настојао да се за одређене производе уведе нулта стопа ПДВ-еа, а да се за луксузну робу подигне на максимални ниво, али за такву иницијативу никада нисам успио да добијем и сагласност Управе за индиректно опорезивање и све се завршавало на иницијативама и приједлозима, нажалост. Завршавало се на покушајима након којих су посланицима остајале свезане руке.

Зато би било добро да се многи предлагачи разних законских рјешења престану бавити разним демагогијама и оним стварима које се не могу, бар сад за сад, промијенити. Лијепо звучи приједлог Зорана Ђерића и сигурно је да то јавност одобрава, али Зоран Ђерић би требао да се упозна са чињеницама и да се упозна са стварном процедуром, а не само да покушава да популистичким приједлозима за себе и за своју политичку опцију придобије наклоност бирача.

То је дакле сва суштина и основна ствар је у непознавању чињеница, па је и Зорану Ђерићу дозвољено да оптужује друге политичке странке, како ето оне наводно не желе да се смањи стопа ПДВеа и да се колико толико олакша живот обичних људи који на једвите јаде састављају крај с крајем. Зоран Ђерић и њему слични нема ниједног јединог ваљаног аргумента кад предлаже оно што је немогуће да се промијени.