Зашто потпуна истина никада не допре до јавности? Истина једна и недјељива и иако је опште познато да на истину нико нема ексклузивно право, овдје се мора нагласити да истину креирају сви и то баш онако како то коме одговара.
Али,
своју истину највише креирају медији.
За ову констатацију најбољи примјери
су сједнице Парламентарне скупштине
БиХ. Да би обични конзументи истине или
информација колико толико имали било
какав увид у истинитост онога што се
заиста расправља и одлучује на тим
сједницама – морали би свакодневно да
купују најмање десетак дневних новина
или да прате информативне програме опет
најмање неколико "најгледанијих"
ударних дневника на програмима многих
телевизија. Међутим, ако и имате новца
и ако сте пасионирани овисник о политичким
информацијама и ако сте у могућности
да купите све дневне новине тек онда
ћете бити потпуно збуњени и тек тада
вам ништа неће бити јасно! Наравно да
не можете да пратите ударне дневнике
на неким “важним” телевизијама, јер
ти информативни програми, углавном,
почињу у истом временском термину. Оно
што је најважније – зар би нормалан
човјек и желио да све то прати и да гледа,
кад свако разуман има много паметнијих
послова него што би пратио политичке
емисије чији су креатори уредници тих
емисија.
Не треба бјежати од истине
па рећи да су сасвим различите информације
и извјештаји које објављују медији у
Републици Српској у односу на медије
из Федерације БиХ, па чак и у односу на
медије који су наклоњенији једном од
три конститутивна народа у БиХ. Разлике
су очите и у случајевима о извјештавању
различитих медија, рецимо из Сарајева.
Никада нећете бити у прилици да о истој
ствари бар слично прочитате у дневним
новинама „Аваз“, односно у
дневном-једнодневном „Ослобођењу“.
Напротив, прочитаћете отворене сукобе
о никада помирљивим интересима оних
који су жељни истинитих информација.
Те анимозитете перманентно подгријавају
Редакције тих медија, јер су им и интереси
различити. У одређеном времену једни
подржавају позицију, док други опозицију,
а трећи нападају и једне и друге, а сви
заједно се међусобно гложе између себе.
Дакле, прљаваог веша је и превише и сви
се труде да га што више изнесу у јавност.
Ништа
боља ситуација није ни у Републици
Српској. А, све то иде само на штету
истине која је потребна свима. Кажем
потребна, али била би илузија да ће
једина и права истина икада бити
презентирана јавности, па чак и о оним
темама које су видљиве свима. Овдје нећу
да говорим о оним медијима који имају
своје „љубимце“ и саговорнике, односно
"експерте" опште праксе или тачније
- људе за све и за свашта. Наравно да
имате и оне званичнике и политичаре, па
и јавне личности које су за неке медије
„персона нон грата“. Да будем јасан –
све је то право и сопствена одлука оних
који у својим рукама држе и доносе такве
одлуке. Али, је ли то и интерес читалаца
и гледалаца? Е, то је сасвим друга прича.
Новине не морате да купујете, али јавни
телевизијски емитери су дужни да преносе
истину, јер теве таксе плаћају сви
грађани!
Много је нетачних изјава
и самих политичара који се скоро утркују
у заузимању медијског простора. Неки
политичари говоре о темама и о оним
стварима, а да при том немају појма о
чему се ради?
И то се све одвија по систему - "У нешто се ударати мора”!
УДРИ, САМО УДРИ!
