ПИШЕ:
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Људи су задовољни, али
нису и срећни, јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и
за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским, велики број људи
тражи утјеху у једној реченици: “Добро је, не пуца и нема рата”!
Памте људи многе страхоте и велики број је ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим члановима и сви добро знају да не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије душе лебде изнад свих нас живих.
Памте људи многе страхоте и велики број је ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим члановима и сви добро знају да не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије душе лебде изнад свих нас живих.
Тешко се долази до
националне свијести једног народа, јер је његов колективни организам раскомадан
у парампарчад, која се тешко или никада више не могу спојити у некадашњу
цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
И превише је, а још
увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које
су породиле српске мајке.
Сам Драги Бог зна
зашто је то тако? Знају и људи, али неки нељуди у властима су засјели у
кормила флоте лађа, које без мотора и горива, односно без јарбола плутају
широким морским пространствима. Ти авантуристи никада неће моћи видјети обалу
спаса на хоризонту бескрајног лутања.
Нама не требају
споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака
који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства, које је и у овом
турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно
ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља, јер непријатељи све пред собом
руше и уништавају.
Милиони су мртвих Срба
који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада
Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили
ратове против Срба су их и изгубили, јер наша снага је у живима који су појачани
милионским ешалонима мртвих Срба, који својим сјенкама и данас не дају
злотворима да славе своје побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада
неће ни моћи да нас побиједе.
У Другом свјетском
рату Срби су дали огроман допринос и платили су високу цијену милионским
жртвама у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих
цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с
поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и
људског достојанства.
И недавно вођени
ратови на развалинама бивше Југославије, било је вријеме у којем су се
настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили
Срби, али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве, без
обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима
препарирају историјеке чињенице.
Зато и не само због
тога - Република Српска има бројне разлоге да 9. мај - Дан сламања фашизма у
Другом свјетском рату - слави и као свој празник.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!