Дан послије неколико претходних дана...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сваки дан разликује се од оног претходног. Разликује се по много чему. Прво, свако је старији за један дан. Друго, свако се сјећа преходног дана, а свима ће у памћење бити дубоко урезани претходни дани, некоме више, а другима мање, с разлогом. Претходних неколико дана највише ће памтити они људи који су доживјели и који су претрпјели ствавична страдања, почевши од људских жртава, па до уништења покретне и непокретне имовине.

Посебан феномен је непокретна имовина?! У овој катаклизмичној природној катастрофи и то се промијенило, јер непокретна имовина, куће и други објекти, као и земља – постали су покретна имовина. Природа и непогоде су их покренули и многи објекти су уништени. Једноставно су нестали. Огромни водени таласи су ту непокретну имовину помијерали и као кутије шибица вода је све пред собом носила.

Сад се поставља и питање шта је то имовина? Имовина је оно што су људи деценијама, како ми то кажемо - кућили. Међутим, много јасније ће бити ако кажем да су људи проживјели своје животе стварајући и обезбјеђујући за себе и за своје породице и покретну и непокретну имовину. Много унесрећених људи је остало без цјелокупне имовине. Осталу су им само голи животи. Приоритет свих приоритета мора бити брига за човјека, а све оне материјалне ствари ће моћи да се обнове, много тога и да се надокнади.

Велика је то туга обичног човјека страдалника.

И они који су били далеко од мјеста епицентра водене катаклизме несебично су саосјећали са великим бројем унесрећеног и угроженог народа.

Хумани људи су помагали онолико колико и како су могли.  Једни су волонтерски притицали у помоћ и то су углавном били млади људи, средњошколци, студенти и незапослени. Привредници су помагали у материјалним средствима и у техничкој роби и свим другим потрепштинама, почевши од хране, воде, па до хигијенских средстава...

У току ове природне катастрофе видљиво је да су се ријетко или да се никако нису јављали такозвани привредници, а заправо ради се о тајкунима, односно о лоповима који су се након ратних догађања разним лоповлуцима енормно обогатили, купујући фирме и предузећа од опљачканог новца, опет од јадног народа. Јер у свакој несрећи скоро увијек и тако је кроз цијелу историју страда обични и честити народ. Тајкуни и лопови држе се по страни и не нуде никакву помоћ, највјероватније да се не би одали и да не би открили своја огромна богатства...

Но, без обзира на све недаће и огромне несреће народ се и у овој муци добро држи, ако се у оваквим катастрофалним природним несрећама може уопште употријебити ријеч добро.

А може, јер је било много добрих и хуманих људи који се нису штедјели у пружању помоћи унесрећеном народу.

Мало је простора да све те људе и спасиоце и набројим, а једино они заслужују дивљење и сваку захвалност сваког добронамјерног човјека...Полиција, војска, ватрогасци, цивилна заштита, волонтери, једном ријечју честити и хумани народ.