ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Мислио
сам да сам био, а сад сам дошао до закључка
да нисам био управу. Тешко је проникнути
у многе ствари и дати било какав коментар,
али ипак нешто се може и предвидјети, па и
ако није баш најтачније, онда ту је негдје.
Тако
рецимо жене у међусобним дружењима
једна из друге “исисавају” енергију,
јер једна према другој покушавају до
краја да отворе душу, али није то баш
тако у свакодневом животу.
Код
мушкараца и у међусобним дружењима
дешавају се сасвим супротне ствари
и
нико никоме се не повјерава до краја,
јер су у разговорима доминантне неке друге теме.
Између
те двије супротности најбољи баланс се
постиже у женско-мушким односима и
релацијама. За овакве “тврдње” немам
егзактних доказа, али и површна сазнања
ме упућују да сам близу истине.
Жене
су много емотивније, док су мушкарци
посесивнији и у мушким размишљањима из
подсвијести долазе им разне слике у
свијест и маштања о женама. Није ово
никаква психо анализа тих односа, јер
за такве ствари немам “стручног” знања,
али на основу животног искуства дозвољавам
себи да залутам и у овакве теме.
Јер,
напросто човјек не може ни да помисли
да буде сам са собом у некој вези или у
неким односима. Човјек је друштвено
биће и требају му дружења са другим
особама, по некад и са другим живим
бићима, па биле то животиње или биљке
(цвијеће) итд.
Заправо, све оно што говори
не мора и да ћути или обрнуто.
Но,
да не одлутам далеко, ево ипак среће...
Звони
ми телефон и завршавам овај кратки осврт
из свакодневице...
