четвртак, 19. јун 2014.

Кратка цртица из свакодневице....Пријатељу, само да те подсјетим да сам овдје и да још постојим!

 Теби мој пријатељу!
                        
    ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

У животу сваког човјека деси се много и срећа и несрећа.
Једноставно, живот је проткан таквим међусобним догађајима.

Нема ниједног човјека који је потпуно срећан, као што нема ни оног другог који би био само несрећан.
И радост и туга су саставни дио живота!

По мени, двије су праве и велике људске несреће – изгубити здравље и немати пријатеља!

Наравно да је породица неприкосновена и породица се ни са чим другим не може упоређивати.

Сваки човјек тежи да његов живот буде испуњен разним благодетима и садржајима који ће га стално тјерати да иде према другим циљевима, који ће му пружати радост и који ће му давати смисао постојања и живљења животa.

Ако нам било шта од личног задовољства недостаје ми то нзивамо празнинама у животу, па тако и ако људи немају праве пријатеље сигурно је да ће имати велике празнине у својим животима.

Али увијек морамо имати на уму да се пријатељство лакше стекне, него што се сачува.